БЕОГРАД - Животни пут најбољег светског тенисера Новака Ђоковића био је инспирација за младу Пољакињу Зузану Жижак и њен шестоминутни анимирани документарни филм "Ајде", причу о Новаковој каријери, којом је желела да позове младе да следе своје снове и да никад не одустану од њих.
"'Ајде' је чест израз у српском језику и често га чујемо на терену кад Новак игра. Такође је и охрабрење за све младе људе да дају свој максимум и иду за својим сновима, упркос свим потешкоћама", објашњава Зузана у разговору за Тањуг назив филма, иначе њен мастер рад на лондонском Универзитету уметности.
У кратком филму приказано је Новаково детињство, тренутак у којем је пожелео да буде шампион, његова љубав према тенису, напорни тренинзи, али и препреке на путу и тешки моменти са којима се суочавао - од бомбардовања СР Југославије 1999. године, до проблема због осетљивости на глутен.
Видео је објављен 30. јуна ове године, за време Вимблдона, и за кратко време достигао око пола милиона прегледа, а српски тенисер је на друштвеним мрежама написао да је остао без речи, али са очима пуним суза, јер се присетио важних момената у свом животу.
Објашњавајући зашто је одлучила да своју креативну енергију посвети баш Ђоковићу, Зузана каже да је била "хипнотисана" његовом животном причом:
"Дуго сам његов фан, али нисам схватила колико је његова каријера добра основа за сценарио док нисам почела да студирам у Лондону. Тад сам видела да можемо да направимо одличан анимирани филм", каже Ззижак.
Било јој је потребно шест месеци да заврши цео филм, што је захтевало и велико истраживање о Новаковом животу, навикама, начину игре, покретима на терену...
Гледала је његове мечеве, читала књиге о Нолету, као и бројне интервјуе, како би на најјаснији начин приказала његову одлучност коју увек показује на терену - да игра најбоље и пружи све од себе, као и подршку коју добија од родитеља. 
"Фокусирала сам се на његов живот, на тренутке које сам хтела да ставим у филм, јер сматрам да су круцијални за његову каријеру и успех", наводи Зузана.
Импресионира је, пре свега, Новакова одлучност и чињеница да никад не стаје, да верује у себе и у оно што може да постигне.
"Била сам дирнута тиме што Ђоковић није дошао са Запада и самим тим му није дата шанса коју можда други играчи имају, али је успео да постигне циљеве, упркос свим тешкоћама са којима се суочио, међу којима су и тешка економска ситуација и бомбардовање", каже Зузана.
Задивљена је, каже, и начином на који Новак игра.
"Изгледа као да је направљен од гуме, на терену стигне сваку лопту, што ме одушевљава", каже Зузана.
Додаје да до сад није имала прилику да разговара са Новаком, али је у контакту са његовом супругом, Јеленом, која јој је, каже, понудила прилику да развија своје идеје, јер јој се свидела њена креативност.
Осим тога, имала је прилику да буде гост Новаковог тима на четвртфиналном мечу на Вимблдону, што је, несумњиво, било веома занимљиво.
Двадесетпетогодишња Пољакиња још не зна да ли ће и у ком правцу ићи сарадња са Ђоковићима, али каже да ће се она, после две године проведене у Лондону, вратити у Пољску, у свој родни град Варшаву.
Ту ће, као фриленсер, наставити да се бави анимацијом и графичким дизајном, с обзиром да има доста понуда, посебно после филма о Новаку.



Зузана, која у Београду борави први пут, на позив пољског амбасадора и Новинске агенције Тањуг, каже да је одушевљена нашим градом и људима који су "опуштени, лежерни, супер пријатни".
"Било би ми драго да овде чешће долазим", каже Зузана кроз осмех, додајући да је и пре филма желела да посети Србију и да је веома срећна што има прилику да у Београду промовише свој филм.
Филм, односно права на његово корис, радо би продала, а приход би исао у хуманитарну фондацију Новака Ђоковића.
У Београду би волела да види сва места која посећује Новак Ђоковић.
На питање да ли је, можда, највећи фан Новака Ђоковића на свету, одговара:
"Можда и јесам, не знам, на другима је да одлуче".
Зузана је рођена 1990. године у Пољској, где је завршила графику на Пољско-јапанској академији за информационе технологије, а као стипендиста програма Еразмус имала је прилику да студира и у Финској.
Њени радови су приказани на изложбама и фестивалима широм света, укључујући Аргентину, Бразил, Немачку, САД, Русију, Сспанију али и Србију.