Каталог АКЦИЈА - ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ

Каталог АКЦИЈА - ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ
Полеђина романа ДОКТОР СМРТ I - II (Дневник за Сенковића. Месечева свадба. ТУГА ГОЛЕМА. ДОКТОР СМРТ)

ФИНО ТКАЊЕ

ФИНО ТКАЊЕ
ФИНО ТКАЊЕ ЗАВЕТИНА

четвртак, 17. новембар 2016.

Аудио-визуелни архив САНУ и Центар за дигитализацију

Ниче сајбер ризница САНУ & Р. РАДОСАВЉЕВИЋ | 15. новембар 2016. 22:41 | Шта ће се све чувати у дигиталном аудио-визуелном архиву САНУ? Легати великана и важни документи постаће доступни свима. Заштита по највишим светским стандардима
КУЛТУРНА, уметничка и научна баштина Србије која се налази у музејима, архивима, приватним збиркама и на другим местима, ускоро ће у свом интегралном облику постати доступна широј јавности и научним круговима у земљи и свету преко интернет-платформи.
Ово је циљ новог пројекта у оквиру Српске академије наука и уметности (САНУ), за који је формиран одбор чији је задатак да установи Аудио-визуелни архив САНУ и Центар за дигитализацију. Како за "Новости" истиче Радослав Рале Зеленовић, који је уз академика Александра Костића копредседник овог одбора, идеја је да се све што се налази у САНУ, а тамо постоји огромна заоставштина, путем дигиталне карте пласира свету.
- Реч је о великој заоставштини и бројним легатима у САНУ - Вука Караџића, Јована Цвијића, Николе Пашића, Јована Томића, Иве Андрића, Милутина Миланковића, породице Обреновића, Александра Белића, Виктора Новака, кнеза Васе Поповића, Бранка Ћопића, Михаила Ристића, Стеве Димитријевића, Светислава Цвијановића, Милоша Црњанског, Олге Јеврић и многих других великих стваралаца, академика и личности, које су они остављали свом народу као кулурно добро. Али, постоје и многе приватне збирке и инстутиције културе које брину о наслеђу, а нису у прилици да га чувају на адекватан начин, и један од задатака овог пројекта је да се та баштина заштити на најбољи начин, да постане доступно најширој јавности, и да будемо сигурни да ћемо генерацијама које долазе имати шта да оставимо - каже Зеленовић, истичући да се Аудио-визуелни архив САНУ и Центар за дигитализацију неће мешати у посао ниједне националне институције - Народног музеја, Југословенске кинотеке, Народне библиотеке....
- Циљ нам је да све што ове институције поседују објединимо у највишим техничким стандардима.
Композитор Зоран Симјановић, члан одбора новог пројекта САНУ, каже да је ситуација у Србији са очувањем културних добара алармантна, јер многа вредна добра нису пописана, нити се увек зна где се и како чувају, док поједина вредна дела услед протока времена, али и недовољно систематичне бриге друштва, полако нестају или им прети нестајање.
- Имајући то у виду, Аудио-визуелни архив САНУ би могао да постане кровна институција Србије, у коју би се стицала сва папирна документа, аудио-записи, покретне слике, и сви остали формати у којима се чува наше наслеђе, а важан задатак Архива био би и идентификовање баштине која није дигитализована и њено дигитализовање по највишим светским стандардима - сматра Симјановић.
СПОМЕНАР МИНЕ КАРАЏИЋ
Има много важних докумената о којима наша јавност мало зна, а које су за нас као народ и наш научни и културни идентитет важне, као што су, рецимо, споменар Мине Караџић, или Збирка рукописних и старих штампаних књига, чије је време настанка у периоду од 13. до 19. века, или Историјска збирка са средњовековним повељама у оригиналу или препису, разни документи, преписке, списи, протоколи, рукописи, исписи из страних архива, мемоари, композиције, фото-албуми, Етнографска збирка - објашњава Зеленовић.

петак, 28. октобар 2016.

5 tajnih mesta koja ne smeju da budu ni na Guglovim mapama



5 tajnih mesta koja ne smeju da budu ni na Guglovim mapama. -Od misteriozne sibirske tundre do lokacija na kojima se testira biološko oružje, ove lokacije neki ne žele da vidimo ni na Guglovim mapama. Nisu sva mesta otvorena za javnost iz očiglednih razloga - vlade i tajna društva drže u tajnosti mnogo toga, barem tako veruju teoretičari zavera.

четвртак, 27. октобар 2016.

"Лав против змије"

АМЕРИЧКИ ИЗБОРИ У ПАРАЋИНУ: Само да не победи Хилари Зорана РАШИЋ | 27. октобар 2016. 07:38 | Параћинци различито реагују на огромни постер Доналда Трампа који се појавио у Главној улици. Милан Илић: Нисам досад срео никог ко подржава Клинтонове
 Билборд на згради бивше робне куће у центру Параћина
КАМПАЊА за избор америчког председника "преселила" се и у Параћин. Невладина организација "Алтернативни парламент грађана" поставила је прекјуче у центру града, на зиду некадашње Робне куће "Шумадија", огроман постер америчког кандидата за председника Доналда Трампа уз натпис "Лав против змије". Параћинци су изненађени, једни подржавају поруку, а други се крсте и чуде. Већина, ипак, тврди да их амерички канидати за Белу кућу уопште не занимају, као што Србија не занима њих.
- Кренуо сам на доручак кад сам угледао тај нови билборд, огроман Трампов постер. Поруку "Лав против змије" схватио сам као подршку Трампу, то јест више као противљење избору Хилари Клинтон за председника. Људи с којима сам причао су зачуђени. Мени је занимљиво, мада не подржавам политику Доналда Трампа, али свакако ни политику Хилари Клинтон - каже Ненад Јевтић, који је први "усликао" Трампа, а његова фотографија експлодирала је на друштвеним мрежама.
- Ко год да буде тамо председник, нама је исто - сматра Душан Илић. - Американци су нас бомбардовали. Нису нам потребни ни Хилари ни Трамп, јер њихова политика је увек иста. Је л' они нашег председника јавно приказују? Не подржавам представљање ниједног кандидата, шта ће то нама у Србији!
Став "гледам своја посла, Америка ме не интересује" прокоментарисао је аутор плаката Милан Илић, председник НВО "Алтернативни парламент".

среда, 12. октобар 2016.

МЕСЕЧИНА ПО БЕЛАТУКАДРУЗУ



МЕСЕЧИНА ПО БЕЛАТУКАДРУЗУ. - Филм посвећен поезији Белатукадруза /алиас М. Лукића, 1950 -  Сниматељ Ив. Лукић. Продуцент Др Димитрије Лукић Отпремљено је 21.02.2012.

недеља, 11. септембар 2016.

What happend with Sonja Savic?

Glas razuma Sonja Savic NATO bombardovanje 1999 Prvi deo Prosvetiteljstvo


Глас разума Соња Савиц НАТО бомбардовање 1999 Први део Просветитељство  . - Отпремљено је 23.03.2009.. - Мало ко је био храбар да као Соња Савиц отворено осуди безумље наше политике у време НАТО бомбардовања, па и самог националног менталитета који је био темељ владавине такве политике над насим народом. Но, упркос њеној храбрости и покусајима да се за тај говор процује, нико није хтео да га у оно време објави, осим сто је могао да се висе слуцајно пронадје на wебу. Ова видео емисија која је урадјена сада на обелезавању десетогодисњице бомбардовања, а на основу старог снимка Соње Савиц није једини њен необјављен снимак из тог периода, тако да це се ускоро под називом просветитељство јавити јос један њен говор, а и цитава серија кратких емисија која се бави проблемима људског (насег и тудјег) менталитета, и свиме сто залази у појам просвецености (у Кантовом смислу тог појма). Пружите и макар врло скромним донацијама подршку том подухвату:

субота, 10. септембар 2016.

ШЕШЕЉ ТРАЖИ 14 МИЛИОНА ЕВРА

Шешељ има право на одштету! & С. Ј. МАТИЋ | 10. септембар 2016. 19:04 | Судија Жан-Клод Антонети у образложењу пресуде лидеру радикала закључио. Обештећење јер је ослобођен оптужби и због предугог трајања притвора
С ОБЗИРОМ на предуго трајање притвора, одуговлачење поступка и чињеницу да је на крају проглашен невиним, Војислав Шешељ има право на - новчану одштету! 
Ово је један од закључака судије Жан-Клода Антонетија, председника судског већа које је судило лидеру радикала, а које је навео у свом званичном образложењу пресуде на 486 страна.
У обимном тексту, који је пре два дана објавио Трибунал, Антонети указује на то да је поступак против Шешеља лоше вођен, јер надлежни нису судијама ставили на располагање стабилну екипу правника предвођену једним сталним саветником:
- Ови људи су се током 13 година стално мењали, једни одлазили, други долазили и свакоме од њих је било потребно време да би се упознао са случајем. То је превасходни разлог зашто је дошло до кашњења. Отуда оптужени има право на финансијску надокнаду због нефункционисања међународног правосуђа. Тим пре пошто му је изречена ослобађајућа пресуда.
Антонети је указао и на проблем што су паралелно са Шешељевим предметом судије Флавија Лавеци и Фредерик Хархоф радиле и на другим:
- Председник Трибунала, иако је по Статуту морао да ме консултује о њиховом распоређивању у друге поступке, није то учинио. Имајући у виду стање оптуженог у притвору, предмету је морао да се додели потпуни приоритет и његове судије није требало да суде у другим случајевима

понедељак, 20. јун 2016.

Овог месеца је равно 113 година од преврата из 1903. године када је династија Обреновића уклоњена са историјске сцене, а наследници Крађорђа наново ушли у политички живот Србије...

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ. Како је кројена судбина Србије / Иван Миладиновић | 19. јун 2016. 15:28 | Шта се заиста дешавало у Бечу, пре Мајског прEврата далеке 1903. године? Петар I за престо нудио Александру Обреновићу 6 милиона франака. Ниједно осигуравајуће друштво није хтело да осигура краља Петра
СВЕТ у коме живимо одавно је, а посебно y захуктале последње три-четири деценије, постао чудовишно сложен и осетљив систем. У нашем просечном доживљају оног што нам се дешава и оном што је претходило том току догађања, склони смо да приписујемо престрого и неправедно много тога лошег што се догоди y друштву као израз нечије воље. Исто тако, склони смо, из интереса или кукавичлука, да некритички хвалимо одређене појединце и историјске процесе. У оба случаја заборављамо да постоји низ околности и процеса који усмеравају токове догађања y друштву и који утичу на животе појединаца бар онолико колико и акти моћних појединаца и центара политичке моћи на те токове.
Нису случајно умни људи из генерације у генерацију понављали да народи који не знају своју историју немају будућности, или пак да они који не савладају своју повест мораће да је понове.
СТИЦАЈЕМ разних околности (политичких, династичких, идеолошких, међународних) готово цео један век младом нараштају у Србији су сервиране истине о нама које су одговарале одређеном времену и одређеном систему вредности. Да нам се опет не би десило да будемо понављачи из историје, на коју смо, узгред буди речено, препоносни, савремени историчари су на највећем испиту. Исправно превредновање појединих историјских догађаја биће заправо залог и за исправне оцене готово свих главних токова националне историје у веку који је за нама. Време у коме доминирају кризе (економска, морална, криза система вредности), захтева од истраживача још један темељан архивски рад и суочавање са новим подацима, што ће, сасвим природно, захтевати и сасвим нову и другачију историску оцену, без обзира на тврдње да нова документа и извори само делимично реконструишу историју.
Овог месеца је равно 113 година од преврата из 1903. године када је династија Обреновића уклоњена са историјске сцене, а наследници Крађорђа наново ушли у политички живот Србије. На први поглед, у нашем просечном доживљају прошлости, о томе се све зна. Међутим, разрешењем питања шта је позадина атентата на краља Александра Обреновића и коме је заправо било у интересу да доведе Петра Карађорђевића на престо, можда би нам помогло да схватимо и многа трагична дешавања која ће уследити током двадесетог века. И 1914, и 1916, и 1918, и 1934, и 1941, и 1974, и нарочито период од 1991. до 1999. године. Овај новински текст нема претензију да одговри на сва ова питања, већ да наведе само неколико примера и неколико докумената о појединим паралелним токовима из тог времена, који нуде нека разјашњења.
Краљ Петар I по доласку на престо (фото архив Политикин забавник)
ДВЕ године пре атентата у Бечу ће се обрети Јаша Ненадовић, син блиске рођаке Петра Карађорђевића Цаје, удовице коњичког капетана Младена Ненадовића, непосредни потомак чувених Недовића, стрељаног 1868. због саучесништва у убиству кнеза Михаила Обреновића. Јаша Ненадовић је допутовао у Беч по налогу Петра Карађорђевића, да би ступио у контакт са аустроугарском владом. Донео је посебно овлашћење свог рођака и будућег суверена Србије, написано 28. новембра 1901. на француском језику. Позивајући се на то овлашћење, Ненадовић је 12. децембра 1901. приложио и писмо у коме је кнез Петар изложио своје политичке ставове.
Истог дана у министарству спољних послова Аустроугарске састављен је посебан акт, у којем се цитира и писмо које је Петар Карађорђевић наменио аустроугарском министарству спољних послова. У писмо отворено пише:
- Од доброг и искреног односа према Аустроугарској зависе витални интереси наше драге отаџбине... Србији је потребан мир у земљи, и отуд је тамо нужно водити јединствену, здраву политику... Уколико бих уз божју помоћ и вољом српског народа био позван да ступим на престо Србије, онда ћу се у спољној политици земље увек држати наведених ставова. Такође бих најенергичније пазио на то да садашњи поредак на Балканском полуострву остане очуван - записао је тада Петар Карађорђевић.
ПИСМО Петра Карађорђевића је педантно анализирано у аустроугарском министарству спољних послова и имало је и те каквог утицаја на држање Двојне монархије непосредно пред преврат, 1903, а и после њега. Већ сутрадан по убиству краља Александра и краљице Драге, министар спољних послова Аустроугарске, гроф Голуховски, рекао је француском амбасадору у Бечу "да је главно, не облик догађаја и начин извршења самога дела, него да ли је онај који влада у Србији у добрим односима са Аустријом или не".
Одмах по доласку на престо Србије, Петар Карађорђевић је, у телеграму аустриском цару од 17. јуна 1903. још једном потврдио ставове из писма. Телеграм је био следеће садржине:
- Ја ћу ићи стопама мога оца и надам се донети својој земљи слободу и срећу. Ја молим В. В. да има она добра расположења према мени, каква је имао до смрти за мога оца. Ако ме тиме удостоји, извршење мојих нових дужности биће ми лакше, а ја имам чврсту намеру и уверење да их заслужим - навео је Петар Карађорђевић.
Посебну пажњу привлачи још један детаљ из периода пре ступња на престо Петра Карђорђевића, који је код нас готово непознат. Човек његовог огромног поверења, поред Јаше Ненадовића, био је Живојин Булагџић, који ће после 1903. бити краљев лични секретар, потом маршал двора и дипломата од каријере. Он ће, неколико година пре смене на престолу, у Петрово име водити преговоре са краљем Александром Обреновићем о уступању престола уз новчано обештећење. Подаци за ову тврдњу налазе се у једном крајње интересантном документу, који је, колико је познато, користио само Васа Казамировић. Реч је о специјалном извештају аустроугарског посланика у Београду, и који се налази у бечком државном архиву.
ПРВУ дојаву о преговорима за уступање престола бечки посланик је добио од Јосиповића, сарадника мађарског листа "Пести напло", који је иначе био у добрим односима са Балугџићем и Петром Карађорђевићем и често их је посећивао у Женеви. Лично отправник послова аустроугарског посланства, како се даље наводи у извештају, чуо је из уста једног бившег члана српске владе, да је краљ Александар Обреновић примио од Петра Карађорђевића писмо са понудом да напусти престо уз одштету од 6 милиона (златних француских франака), и да је краљ Александар том приликом рекао да се не може компромитовати одговарајући писмено на понуду Петра Карађорђевића.
ОВАЈ документ, међутим, не открива ко је стајао иза ове милионске понуде, иначе презадуженог будућег суверена. Управо тих година Петар Карђорђевић шаље писмо руском цару у којем моли за помоћ у новцу и спомиње суму од милион и седам стотина хиљада франака, колико је био дужан, и због тога тужен. Ово писмо је неколико пута публиковано, а први га је објавио Светозар Прибичевић у књизи "Диктатура краља Александра", тридесетих година прошлог века. Из овог писма, али и из редовне преписке са књазом Николом Петровићем, иначе тастом Петра Крађорђевића, може да се створи слика о његовом тешком материјалном стању. Из тога је сасвим логично питање ко је стајао иза фантастичне суме новца за оно време.Који центар моћи је стајао иза ове понуде.
И Константин Думба, посланик Двојне монархије у Београду, у својим меморима писао је о катастрофалном новчаном стању Краља Петра:
- Ја сам се обратио генералном директору "Лендербанке", и захваљујући мојој интервенцији краљ Петар има да захвали што је добио зајам од преко једног милиона франака под врло повољним условима и без икакве гаранције, мада ниједно осигуравајуће друштво није хтело да осигура његов живот - написао је Думба.
Ако се упореде ових неколико примера онда ће бити много јаснија реченица Николе Пашића, изговорена августа 1906. године, у време такозване "Топовске афере" када је Петар на све начине покушавао да Србија купи аустријске топове, а не француске:
- С краљем се не може ништа постићи. Њега Аустрија има потпуно у својој шаци - рекао је Пашић.

ПРЕДАЈА КРУНЕ
Аустријски обавештајци дошли су до сазнања да је "краљ Александар у различито време трима особама исто изјавио: кад се он више не буде могао одржати у Србији, он ће предати круну Петру Карађорђевићу.
Његово величанство изјавио је ово мађарском народном посланику Ђурковићу, господину Варловцу, бившем конзулу у Вудимпешти и бившем шефу српске тајне полиције, Јовану Миловановићу."
       = из коментара уз овај чланак:
         Francesco 19. јун 2016. 17:02 
Ja uporno govorim da je Majski prevrat najveća katastrofa koja je Srbiju zadesila u 20. veku, a spada među tri najveće u njenoj celokupnoj istoriji. Pašićko-Karađorđevićevska agentura, eto šta je donela 1903. godina. Kralj Milan Obrenović je napravio samo jedan pogrešan potez u svom životu, a to je njegova abdikacija, u protivnom već pomenutog bugarskog agenta više nikada Srbija ne bi videla, a pod Obrenovićima bi postala prosperitetna država prozapadno nastrojena.
naknadna pamet iz selektivnih i nepotpunih poluinformacija 19. јун 2016. 19:06 
vama bi umesto nadimka francesko, vise pristajao perica, posto tako shvatate istoriju...

African Tribes Traditions and Rituals Mondo magic tribe life

субота, 18. јун 2016.

Христов венац или још једном о Краљевићу Ђорђу П. Карађорђевићу

изводи из текстова публикованих у штампаним и електронским 
медијима последњих година

***
Лажно лудило принца Ђорђа

Несуђени престолонаследник Ђорђе Карађорђевић можда је био бахат и преке нарави, али сигурно није био нервно поремећен. Као жртва закулисних политичких игара преживео је 16 година тамновања у лудници због наводне шизофреније
Век након одрицања од престола Ђорђа Карађорђевића (абдицирао 27. марта 1909. године), најстаријег сина краља Петра Првог, историја још није донела коначан суд о том чину, али ни о њему самом. Да ли је заиста био нервно поремећен, због чега је у душевној болници провео 16 година, или је био жртва преке нарави и закулисних политичких игара које су предводили његов млађи брат Александар и тадашњи председник владе Никола Пашић?
И док званична историографија и данас барата извештајима тадашњих лекара да је несуђени наследник престола боловао од шизофреније, па тако био неподесан за обављање владарских функција, многи савременици су веровали да је био жртва веште интриге створене у кругу тадашњих, али и потоњих љутих противника - Александра Карађорђевића, Пашића, Драгутина Димитријевића Аписа и Петра Живковића. Био луд или не, успео је против себе да уједини све које је могао.

Ђорђе, по многима једна од најтрагичнијих личности наше савремене историје, детињство је провео у престоници Црне Горе, да би се након тога с оцем, братом Александром и сестром Јеленом преселио у Женеву. После четири године одлази у Петроград да би наставио школовање у Кадетском корпусу. Након Мајског преврата и повратка на власт династије Карађорђевић, у Србију долази као престолонаследник. Само шест година касније, у својој 24-ој години, принуђен је да абдицира и своје право наслеђа препусти брату. Уместо да га тај догађај лиши државничких брига које му никада, како признаје у књизи „Истина о мом животу", нису ни пријале, несрећни краљевић је започео ход по мукама које су нарочито дошле до изражаја након смрти његовог оца 1921. године. После низа перипетија је проглашен лудим и највећи део младости провео је у душевној болници у Горњој Топоници крај Ниша.

- Отац се никада није помирио с мојом абдикацијом - пише Ђорђе. - Сматрао ме је типичним изданком лозе Карађорђевића, док је за Александра истицао да је крв нашег деде по мајци, црногорског краља Николе Петровића. Први је прек и нагао, говорио је за своје синове, а други злопамтило који увреде никад не заборавља. Бринуо се за мене, плашио се шта ће бити са мном након његове смрти. 
Да је био прек, плаховит и нагао, признаје и сам Ђорђе у мемоарима. Као такав стицао је непријатеље, уједињавао је и оне који никада не би могли заједно. Против њега су били завереници, џелати династије Обреновић, Апис и његов љути противник Живковић, нису га волели ни политичари, понајмање Пашић. Због изразитих патриотских ставова током анексионе кризе 1908. године, ужасавао је и Хабзбурговце, при чему је свако од њих сматрао да је Александар далеко примеренија личност за владарску круну, те да би се њиме могло далеко лакше владати. Успели су да га доведу на трон, али су се преварили у оцени његовог карактера. Апис, посредно чак и Пашић, своју грешку су касније платили животом, а једини је профитирао Петар Живковић, потоњи генерал.
- Није спорно да је понашање тадашњег престолонаследника Ђорђа било далеко од примереног за једног члана краљевског дома - каже историчар Миодраг Јанковић. - Био је склон ексцесном понашању, нечем што би често ужасавало малу, конзервативну средину у којој је живео. Годинама су се препричавали његова суманута вожња аутомобилом, прелазак коњем преко санти леда на замрзнутој Сави, гажење блатњавим чизмама по двору... Дрзнуо се да ошамари и учитеља због чега је, по наређењу оца, провео 15 дана у затвору. Много више од бахатог понашања, противницима је сметала његова непокорност, схватање да се ничим и ни на који начин њиме не може да се управља. Идеја да се уклони са трона јавила се рано, а подстицали су је, свако из свог разлога, и Александар, и Пашић, и завереници. Једини који се томе до краја противио био је његов отац, да би се на крају и сам томе морао приклонити.....
      = извод из текста   RASKOPČAVANJE MITA 13. 06. 2010.  - Autor: Vlada Arsić Lažno ludilo princa Đorđa
  


***
Мистерија принчевог павиљона у болници (Лудница у Горњој Топоници)

Принчева вила (Павиљон Ђорђа Карађорђевића) из 1926 године (улаз из дворишта)...Горња Топоница, код Ниша.


Судбина принца Ђорђа Карађорђевића трајно је везана за Ниш. Одговори на мистерију о његовом животу добрим делом крију се и међу зидинама Специјалне психијатријске болнице у Горњој Топоници, у павиљону Ђорђа Карађорђевића. Болница је подигнута на некадашњем имању краљице Наталије Обреновић, а вила која је 15 година била дом несрећног краљевића ускоро би требало да се претвори у музеј. То је била и жеља сликара Милића од Мачве, који је организовао прву сликарску колонију „Принчева вила" 1997.
- У фонду имамо више од 500 слика које би могле аукцијском продајом да обезбеде макар део средстава за обнову виле - каже др Албина Станојевић, директор болнице. - Вила је потпуно аутентична. Има пет просторија, али су од личних ствари принца Ђорђа остале само његове фотографије и писаћа машина. Машина на којој је принц очајнички писао покушавајући да остане здрав и поред свега што га је задесило.
Највећи сукоб између браће избио је у Солуну, након Солунског процеса, на којем је Апис због наводне велеиздаје и покушаја атентата на регента Александра осуђен на смрт. Сматрајући да ће такав чин нанети велику љагу читавој породици, Ђорђе је дошао на ратиште да преклиње брата да помилује Аписа. Није вредело. Александар није пропустио прилику да ликвидира бившег пријатеља који му је, да иронија буде већа, лично помогао да заузме Ђорђево место. Браћа су се растала у непријатељству, а Александар то никада није заборавио.
Прави ход по мукама започео је након смрти оца, када су Ђорђу најпре забранили да улази у двор, одузели му возило и коње, а о њему свакодневно ширили најподлије приче. Александар 1925. даје налог да се Ђорђе ухапси и спроведе на дворско добро у Беље, а јавност обавештава да је његов брат нервно оболео и да су предузете болничке мере да му се помогне.....
         = извод из текста  Пресс

* * *
У данашњем прилогу дневног листа "Политика" има занимљив чланак посвећен једином сачуваном примерку књиге - брошуре "Из мојих записа" који је написао Ђорђе Карађорђевић 1923, а покушао да објави 1925. године.

Ево краћег извода који сам преузео са сајта "Политике" (www.politika.rs) :

Kако је страшно не бити слободан, а бити принц – записао је у својим сећањима краљевић Ђорђе П. Карађорђевић. Недавно су посленици Библиографског одељења НБС пронашли један једини примерак његове књиге-брошуре "Из мојих записа", из 1925, писане као сведочанство о најтежим тренуцима краљевићевог живота, од абдикације до луднице
Брошура је 1968. године откупљена од приватног лица. Највероватније се ради о лицу које је радило у двору Краља Александра. На основу тога аутор текста закључује да је онда сасвим јасно како је то једини (за сада, колико је познато) сачувани примерак. Иако то аутор не каже ја закључујем да је  највероватније  Краљ Александар, сазнавши да је Ђорђе одштампао ову књигу, обезбедио да се сав тираж заплени и изгледа уништи. Онај ко је то прикупљао и уништавао могао је и да сачува тај једини примерак.
Било би занимљиво прочитати ту књигу, вјерујем да би био доста велик интерес људи да то прочитају и у Србији али има нас заинтересираних и изван Србије. Ипак је он својевремено требао бити Краљ Југославије.

Да баш тако. Како се ради о једином примерку (не може се добити на читање) остаје само очекивање да ће неко у библиотеци урадити репринт или скенирати и поставити на Интернет.
Радо бих то прочитао јер ме тај дио прошлости јако интересира, а посебно би било интересантно успоредити приступ у опису неких догађаја (наравно до 1925. године) у тој рецимо првој књизи и опису из касније публициране књиге "Истина о мом животу". Претпостављам да ће се нека размишљања разликовати било као резултат доби писца када је писао, било као резултат каснијих сазнања и спознаја као и "зрелости" писца.

У сваком случају ако се појави неки репринт било би лијепо да нам (свима које то интересира)  јавите па да набавимо и прочитамо.

      = извод, извор Палуба, одломци  

 * * *
Неочекивано место за помињање принца Ђорђа, али и одлично сведочење - документарни филм ”Црвено доба - злочини комуниста у Србији и Црној Гори 1944-1947”, друга епизода. (иначе се убих да нађем где сам ово прочитао)

Први човек ког сам ја тамо срео који је указивао нама где се налазе ватрени положаји Немаца, био је један чичица на бициклу са француском капом. Открили смо да је то био принц Ђорђе, и онда смо га склонили, јер су бацачи, знате, рукали по улицама, а ви знате како се мине из бацача распрскавају хоризонтално и могао је човек да погине. То је био први позадинац који је казао нама нешто конкретно: ”Туците тамо, тамо су.” Он је био обдарен тиме да зна где су ватрени положаји непријатеља. Да је то рецимо шећерана на Чукарици, да је то ту, туда да се упере те снаге.
Подсетимо се да је принц Ђорђе тад имао 57 година, а и да је пошто су га Немци ослободили 1941. одбио да се усели на Бели двор и учествује у њиховим политичким играма.

* * *
У необјављеном биографском рукопису Лазара Дедијера, металског радника из Прокупља, забележено је да су комунисти покушали да ослободе принца Ђорђа из душевне болнице у Горњој Топоници. Потстрекач је био Јаша Продановић који је, као што је познато, имао неку дужност у четничкој организацији, али је сарађивао и са КПЈ. Како Јашино предузеће није наишло на очекивани одзив и потпору код четника, он је предложио Сими Марковићу, члану ЦК КПЈ да склони нишке комунисте да изврше тај задатак. Доласком у Ниш, на састанку коме је присуствовао и Лазар Дедијер, Сима Марковић је образложио својим партијским друговима корист од ове акције, и уверавао их да би ослобађање принца имало велики одјек у страној штампи. Марковић је тражио од њих, да принца пребаце у Бугарску, па су нишки комунисти Душан Димитријевић и Тоза Миљковић успоставили везу са управником Држ. душевне болнице др. Јованом Клицовом (санитетски кап. ИИ класе и бивш. управник привремене војне болнице у Сплиту), који је наводно пристао да помогне ову акцију. Добросав Поповић са својим таксијем и друговима комунистима полази на задатак, али у међувремену управник обавештава полицију која их чека испред болнице и хапси. Поповић је убрзо ослобођен а друга двојица су после притвора од месец дана у Београду пуштена да се бране са слободе.Тако је, према писању Л. Дедијера, пропао покушај комуниста да, из заточеништва у душевној болници, избаве принца Ђорђа. 
Рукопис Л. Дедијера налази се у Народном музеју Топлице, у Прокупљу.

______________

Након II Светског Рата уз дозволу комунистичких власти остао је у земљи за разлику од осталих чланова династије Карађорђевић. У позним годинама оженио се Радмилом Радоњић, нису имали деце.
Умро је у Београду, у дубокој старости 17. октобра 1972. Сахрањен је у задужбини свога оца, цркви св. Ђорђа на Опленцу код Тополе. Поред њега је сахрањена и његова жена Радмила.    
      = извод Вуков блог  


COMPLETARIUM

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"