Otkriveni Su Tuneli Koji Spajaju Ceo Svet

(Отворено, без увијања)

 

Препоручени пост

ВЕОМА ИНДИКАТИВНО!

Dragana Ivanovic

јуче у 18:43

КАД НЕМАМ АКАДЕМСКУ ТИТУЛУ
ИЛИ
СУДБИНА ЈЕДНЕ КЊИГЕ

 

(Отворено, без увијања)

Ево, већ три деценије траје спор више аутора, историчара или језикословаца, са званичном српском историјом. Предмет спора је питање да ли су Срби староседеоци на Балкану или касни досељеници у 6/7. веку, како то тврди германска или бечко-берлинска историјска школа, коју заступа званична српска историја. Овај спор је већини Срба познат. Пошто је објављено мноштво књига бројних аутора, у којима заступају српско староседелаштво на основу исторских извора, професори са Филозофског факултета већ су видно изгубили живце јер им мало ко верује. Са историјским изворима се може на разне начине манипулисати и оспоравати веза Срба са Илирима, Трачанима, Дарданцима и др. Посебно је успешно прећуткивање јер је таква врста литературе просто склоњена из библиотека. Једино што се не може никако оспорити је ЈЕЗИК.
Олга Луковић и Милош Милојевић су сматрали и Пелазге или Пеласте Србима међу које су се доселили грчки преци. Пре око 30 година читала сам прво издање Олгине књиге у којој је два пута навела, у овом или сличном облику, реченицу Милоша Милојевића: „Кад се грчки језик буде почео испитивати, тек онда ће се открити ствари нечувене!“ Ту реченицу сам заувек запамтила. Остао ми је недоступан рад Славише К. Миљковића, у коме се бавио српским речима у старогрчком, али ми се није допао његов став да у старогрчком постоје правила замене непостојећих српских сугласника у грчком, у шта сам се уверила кад сам почела изучавати старогрчки језик. Зато сам одлучила да у старогрчком пронађем све речи препознатљиве у савременом српском или старосрпском језику које имају иста или слична значења. Речи позајмљене од староседелаца Пелазга су најсигурнији и неспоран доказ њиховог перекла. Књигу, под називом, „Сведоци против лажне историје: СРПСКЕ РЕЧИ У ГРЧКОМ ЈЕЗИКУ“, издала је прошле године ИК Пешић и синови као 90. књигу у библиоптеци „Трагом Словена“, међу којима су и моје претходне три књиге. Моја намера је била јасна: Подупрети аутохтонистисте историчаре српским језиком из античког времена.
И шта се у међувремену десило са књигом? О томе ћу рећи отворено, без имало увијања. Послала сам је међу првима историчару Александру Митићу, који је објавио књигу „Срби у Грчкој“, а која као главни део садржи попис српских топонима у Грчкој. Наравно, званична историја ће тумачити да су топоними настајали од 6/7. века по тзв. досељавању Словена. Александар, са којим сам измењала неколико порука на ФБ, био је заинтересован за књигу. Послала сам је 28. новембра. Није ми одговорио ни да је добио. Мук. Послала сам и Удружењу „Милош Милојевић“ из Црне Баре. Они су се захвалили, а Новица Крезић и Предраг Ђурић су ми предложили да снимимо емисију за Јутјуб. Због здравственог стања нисам у могућности да путујем и предложила сам да уместо мене наступи Весна Пешић, издавач. Надам се да ће се то и десити, мада људи нису склони да троше време на снимке са Јутјуба. О књизи сам, уз њену фотографију, обавестила следеће људе који би требало да буду заинтересовани: др Зорана Милошевића који има блог „Геополитика“, историчаре Горана Шарића, који је пријатељ са Весном Пешић, Радована Дамјановића и друге. Ни речи одговора. Мук. Јер, ко је та Словенка Марић, никад чули за њу, нема академску титулу, није из круга познатих Београђана, то је нека млаћевина, ја знам најбоље, ја сам велики, познат, не интересују ме аматери и сл. За мене остаје непознаница да ли су се исти бавили укупним старогрчким речником и породицама грчких речи које су недвосмислено настале од српских. И да ли је ова књига сувишна. Уз то, ни Весна Пешић, осим објављене фотографије књиге, није написала никакав свој промотивни коментар, мада ми је рекла да је ова књига „ремек дело“. Тако сам узалуд учила старогрчки и основе новогрчког у коме је опстао један број старогрчких речи српског порекла. Књига је већ сахрањена. Покој и амин!

 

*    *

       Време и околности, полако, офире много тога; уз могућност да постоје макар и неке, сачуване жилице храста-лужњака, српске меморије Верујем да у Србији расте број људи, ослоњених на храст-лужњак; и да их не могу све открити и побити, на овај или онај начин, они који љубе испод репа животињу, магарца, сотону; Лаж од Потопа. 

Johann Sebastian BACH: Adagio, BWV 974

BALKAN INFO: Milan Vidojević - Kraljica kontroliše Englesku, a Vatikan j...