Из мојих Бележница
ОГЊЕНА МАРИЈА:ПРЕДВЕЧЕРЈЕ / Белатукадруз . - Миша донео прве примерке сакупљених псовки и клетви Мишљеновца и околине.Реско, сочно. Завршавао сам строфу једне песме кад је дошао, а онда смо кренули према центру села, бресту запису, Месној канцеларији, где се одржавала игранка, али изгледа да смо прерано стигли, никог под столетним брестом! Предложим Миши: Хјадмо у поље да шетамо железничком пругом, тамо су и ваздух и поглед на брегове преко реке дивни! Пут до поља водио је кроз тихе сокаке, меке као латице љубичастих цвасти љиљана. (Пролетале су ми разне слике кроз главу - сећам се само ових : Малејина продавница, незграпни бетонски басамци испред на којима седе Мишљеновчани у раздрљеним кошуљама и црним и белим шеширима, и мангупска фигура плавокосог Бране Ћофека .) Оно што смо очекивали од шетње пругом добили смо: свежину, и прелеп поглед на вечерњу измаглицу и брегове преко реке. Мишу је позвао рођак из Турије, који се возио мотором (ту пут и пруга иду паралелно), кажем - иди, кад те рођак зове, не виђаш га често... Више сам волео да останем сам, и то што сам рекао било је добар изговор.
Трчао сам пружним праговима, све док нисам осетио известан замор и кренуо полако натраг, припремајући се за ноћни рад.
Кад сам пролазио крај куће Милице Здравкине, видео сам како иду на игранку - Црвењакови. Сунце је већ било зашло, а небо на западу ружичастосиво и далеко, далеко. Ласте су летеле ниско изнад пута, а једна замало што ме не лупи по челу. Сутра ће сигурно киша! - рекао би Миша свезналица и то поткрепио неким цитатом из познавања природе, или из рожданика. Због чега ласте лете ниско пред кишу? Због мушица које слећу на траву или лете ниско? И стварно, комарци и бубамаре, зелени скакавци и неке мушице попут винских, налетале су све чешће на очне капке.
Мислио сам о будућности, као што малограђанин о томе мисли. Задовољавајући се ситницама и комфором; радујући се због каријере која ме очекује и успеха, али не толико због самог успеха колико због дивљења и страхопоштовања у очима људси.
Пред нашом капијом на сивој грубој клупи од тополовине седело је неколико средовечних жена и причало о нечему што ме није дотицало. Затим су се тако необуздано смејале - кад сам ушао у своју собу, да сам морао затворити прозор да не бих слушао њихов смех, јер у том њиховом смеху је било најлепше и најгрозније оно што је било најтужније, ропска покорност мужу, свекру, свекрви, у смеху се преображавала у заборав те покорности и прелазила у готово циктаво усхићење...
Да, ово сам сметнуо са ума - на крају Бењиног Брда - у дворишту Милета "Пиће" - причало је у исти мах неколико људи. Али све надјача напослету Милетов глас: "Знате ли ви да су се прошле ноћи догађале невероватне ствари! Милета Светоликовог пребили неки људи на мртво име. А он је понављао пијан: - Сењак и куће ћу да им запалим...кад се најмање буду надали... "
= извор: (необјављене) БЕЛЕШКЕ 16 август - 1. септембар 1973, Мишљеновац
