Каталог АКЦИЈА - ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ

Каталог АКЦИЈА - ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ
Полеђина романа ДОКТОР СМРТ I - II (Дневник за Сенковића. Месечева свадба. ТУГА ГОЛЕМА. ДОКТОР СМРТ)

ФИНО ТКАЊЕ

ФИНО ТКАЊЕ
ФИНО ТКАЊЕ ЗАВЕТИНА

субота, 29. април 2017.

ПОКЛАДЕ / Александар Лукић



ПОКЛАДЕ



Посечена шумска стабла –
покладе црних удовица.

Кору им ко лист купуса
кроје ватрене стенице.

За пожаром гар се диже љубавника
варнице севају изнад брегова
узбудљив плес птица.

Два ока траже младожењу: 
вечитог реформатора длето.

Ето: разуми срце у нужди, јер
нож до корица у канију је заривен:
не буди строг, даће Бог.

Олакшај душу невесто: за шумом.
На крају поноћне баладе. Дружбе.
Просу се пљусак летњи: млаки рум.
Ко је умро, учини то по свему судећи

у служби за свет. Изгоре лутка, отопи снежић –
загорела палачинка поста јежић.

  
           = из необјављених рукописа српских песника

понедељак, 17. април 2017.

субота, 15. април 2017.

GS TOP 5 #5 - Najvece misterije Srbije


Објављено је 31.01.2016.
Facebook: https://goo.gl/ZyyPrI
Web: http://goo.gl/YqGidZ

Civilizacije koje su se kroz milenijume menjale nad Srbijom ostavile su misterije na koje nema odgovora

Milenijumi istorije, promena civilizacija i kultura, desetina vojska i osvajača ostavili su iza sebe pitanja na koja dan danas ne postije racionalni odgovori.

5. Djavolja Varos (nadprirodne sile, sukob vile i djavola, svatovi u kamen, skamenjeni demoni)
4. Drevni grad "Zrnov" (Vrh Avale, Spomenik neznanom junaku, Porca od Avale, Keltska kultura, Rimski grad, Singidunum, rudnik, turska osvajanja, pad Beograda, Kralj Aleksandar Karadjordjevic, rusenje Zrnova)
3. Planina Rtanj (piramida, vanzemaljska civilizacija, vanzemaljci, vanzemaljac, cudni glasovi, leteci tanjir, NLO - UFO, carobljak, Jevrejska porodica Minh, Crkva na planini, Blago,Grk na planini)
2. Kalemegdan (Rimski Bunar, Mitski junnak Orfej, Austriski bunar, Skriveno blago, hodnici, pecine, Tasmajdan)
1. Vampiri (Vampir Srpska rec, Vampir potice iz Srbije, 18 Vek, Mitska bica na Balkanu, Selo Kisiljevo, Petar Blagojevic, Glogov koc, Beli luk, Spaljivanje tela, Sava Savanovic, Vodenica, vodenicar, Zarozje, Bajna Basta, Trgovac, ubijanje devojke, osveta, Reka Rogacica )
Grom Studio TOP 5

уторак, 11. април 2017.

БРИШУЋИ ПРАШИНУ И ПАУЧИНУ.... / Белатукадруз



ИЗ  БЕЛЕЖНИЦА

Бришући прашину  у Трећој соби ДИЦ-е СЗ.  Уплашило ме лелујање ројти паучине. Понекад у ту просторију не улази нико преко зиме, током раног пролећа, јесени. То је најсувља просторија у Магази; некад се у њој чувало бело брашно, со, џакови са шећером (на дугим плавим клупама). Сада - периодика. И некатализоване бележнице песника. Овом приликом сам ушао у ту просторију, да потражим бележницу у којој сам у своје време забележио  нешто о „Грујиној загради“ – потесу у оквиру села М. И о Милану Вивином (упокојеном), али нисам  могао да  пронађем баш ту бележницу, и почео сам да бришем  прашину са рафа, и да скидам паучину. Андрићев  EX PONTO (Београд, 1920, издање С. Б. Цвијановића), било је отворено на  страници о – женама.

То издање сам преписао у  Универзитетској библиотеци, крајем шесдесетих минулог века, у једној зеленој свеци – скоро недељу дана сам преписивао, јер у то време ту књигу није било могуће набавити у књижарама, пошто је то била изричита одлука аутора – да се та једна од његових одличних првих књига не прештампава поново за његова живота, а ја сам желео да ту књигу имам у својој библиотеци, и тако – преписивао сам је скоро недељу дана – од јутра до вечери!)



Листајући једну од бележница (новембар 1990. Године) нашао сам записано само – шкрто казивање мог пок. оца Михаила о Милану Вивином, са којим је – 1944. године  побегао са фронта. Милан је био грмаљ, шумац, пушкомитраљезац, десетак година старији од Михаила. Срећом да су одустали од  бекства у завичај, где би их похваталаи брзо и одмах стрељали, као и друге војне бегунце, за пример. Срећом да су прекомандовани у артиљерију. Милан Вивин је знао неку тајну о „Грујиној загради“, али никад је није поверио оцу, или ако и јесте, отац нам није пренео. Никада у свом животу  нисам био до места на коме је била кућа Милана Вивиног, иако то баш и није тако далеко – ни 7-8 километара од куће у којој сам рођен. Тамо су некада одлазили ређи, да беру купине и вргање. Какву то тајну крије „Грујина заграда“?  Некада су у тим потесима шумским биле бачије, додуше неколико километара испред. Али су чувари оваца, терали стада и до „Грујине заграде“, и врло често се догађало да понека овцфа угине од уједа змије... Када сам био дечак, водили су ме на једну од  тих бачија, али то је било пре шест деценија. За то време, нарочито крајем шесдесетих, када су почеле да пропадају бачије, гора се размахала, звериње и опасни гмизавци су се намножили; па тамо човек, практично може да иде, добро опремљен, и наоружан, током раног пролећа,  кад гора још није озеленела....
Мислећи о томе, и листајући ту свеску, застанем на следећој страници:

     21. новембар 1990.
      Аранђеловдан.
      Све ћето мало дуже да потраје, овде, па и освешћење.
     Новине – л а ж у.
     Фрапиран сам Милошевићевим говором и наступом у Нишу.
    Ништа друго.
     Показао је своје право лице. Неће добити мој глас (ако уопште и изађем на изборе!)
     Заборавио се, мислим. Он је и председник Србије, а не само шеф СПС. Може дакле М. победити на изборима, али за мене је данас прокоцкао своју последњу шансу...

     Следе пасажи  о једној  пролазној авантури, али то није за објављивање. Та жена ме је мучила, на свој начин, психолошки; била је садиста. Тровала ме својим погрешним откључавањима, промашајима... То је потрајало неколико месеци, док је нисам отерао до ђавола! Наизглед, она је била фина, интелигентна, али је у суштини била бездушна, можда чак и фригидна, безбожна. Не, мене није то узбуђивало, садомазохистички однос. На мени  је покушавала да наплати некакву високу камату свим мушкарцима у њеном животу пре мене, иако је свим силама покушавала да ме убеди како је на мене чекала годинама, како се коначно појавио онај прави. Али то је била лаж, у којој је  уживала, као што политика  савремена тоне у најдубљи разврат. ..

      23. новембар 1990.
      Начин на који се лаже у „Политици“. И данас! И Ником ништа. Не бих схватио да синоћ нисам гледао ТВ Студио Б и да нисам прелистао данашње „Новости“.
   Каква су ово времена!
  Не верујем јој!!!

Коме? Политици уопште? Или тој превртљивој „куртизани“?

     24. новембар 1990. 19 ч
     Синоћња свађа. „Ти си под ауторитетом оца, свог оца“!“  „То је оцена једног издајника и полицијског доушника! И сигурно та карактеристика постоји о мени и у тајним досијеима савезне и републичке тајне службе!“
    „Еј, бре! Ти си ми неки штих!! Кога ти занимаш?! Ти си ситна риба!!“
    „Можда је и тако? Али – што се ти око мене толико вртиш? Зашто упорно покушаваш да ме убедиш у неке ствари? Откуд тај стил провокатора? Само ми је још то у животу требало!“
     „Можда ја и радим за неку службу?“
     „Иди, па се јеби са њима! Шта те занима? Питај ме директно, рећићу ти све што те занима...!“
    Отерао сам је после неколико дана у п. м.  Игнорисао је. Само ми је она, таква каква у суштини јесте, фалила! Шест месеци ми је телефонирала, писала писма; уходиламе; случајно ме сусретала  на неким улицама; али ја сам брзо прелазио на другу страну тротара. ...

   Ипак, у Бележницама има свашта. Једна скандалозна хроника.  Када сам преписивао  споменуту Андрићеву књигу, као младић, студент, ја сам тада врло мало знао о приватном животу славног писца.  Као зрелог човека. Нису ме привлачиле сплетке и скандалозне  хронике;  био сам донекле скрупулозан. ..

       „Жене, ја не знам коме сте ви биле блага киша јутарња, али у наш живот улазите као пљусци ношени вихорима. После ваших бијелих тјелеса пјени се бучни живот наш, зауставља се у вирове и пада стрмоглавце...“

       Имати многе жене, не значи бити срећан. Срећа и љубав су нешто друго.  Већина мојих љубави није имала срећан крај, јер где заиста има љубави, тамо нема срећног краја. Млади Андрић је знао да млад човек не може јасно видети жену, „као прачовјек женку на сунцу“, него је жена „постала страшна визија и отров крви наше“ – то је некако ближе свим тзв. стварним љубавима и женама.  Кад се понекад сетим љубави, ја видим  лепотице које сам волео,  две или три, одломак пролећног и летњег неба у њиховим очима,  и осетим мирис јоргована, мирис  широке реке (то је Дрина, тамо код Бадовинца),  речна ширина, плавет, која на летњој јари титра....
         
                  

Неколико одломака из "Нечисте Србије"



ЛАВИРИНТ:ВЕК САМОЋЕ
Најдужа хроника о најважнијем
Или уместо краћег предговора

Песник је у ситуацији да СВЕМУ ПОМОГНЕ. Нарочито песник који стреми прожимању хеленизма и православља, Неба и Сунца, и који реже чиреве, и уништава извор чирева - такав се песник,вероватно родио? (1)

УВОД, или Аријаднина нит

Учинио сам неопростиву ствар из незнања
Задао болове, боловима испуњен
Дуго нисам могао да продрем у ту Пећину
Причу о љубави подценио сам, редуковао
Камен у бубрегу је био опомена
Схватих са закашњењем, и не до краја сасвим.У мени има један крик језовит који не могу да чујем ни кад све утихне. Испод лупања срца, у дубини

  
Тај крик је у многим уздасима пригушеним оних које познајем, оних које волим.Мајка је пренела на мене неурозе страхове, ужасе - ужас рата. Отац је тако мало пренео на мене- осећање поноса, осећање Отпора. Одрастао сам у једном стравичном свету пуном чудовишта и Лажи, и диносауруса.Отац ми је обећао бицикл пред полазак у основну школу- чак и тротинет!И онда је испуњење одложио- на неодређено време.Говорим о оном чега се јасно сећам...
(Уторак, 18. март 1997)

________
1
Њега упућује и усмерава Свечовек, оно "што се осећа крилато у змији,свеже у трулој јабуци, несебично у јазавцу, непролазно у бору, непобедно у тици,срећно у риби, креативно у сребрном језеру, и живо у гробљу".
Песника свечовечанских тежњи нема у ХХ веку
. Ни у европској ни у светској поезији.Какве је наде побудио ХХ век на свом почетку?
 Је ли чекао на човека ињегову лепоту, и смисао, свесмисао, који је у Свечовеку?
Реторско, скоро излишно питање. - Људи су слушали гукање и цвркутање о "природности и натприродности своје историје", чекајући да људски језик проговори,чекајући хармонију свих гласова и молитава? - Не, било је друкчије, и Велимировић кога често цитирамо с пуним правом јасно је увидео да се човек "није уздигао ни до природе, камоли до натприроде. Јер нико се не уздиже ходећи по врху мачева.Мачем је приграбио човек што има"."Небратство према природи било је човеку школовање за небратство према људима. Газећи цвеће, које је лепо, човек се научио газити људе, који су ружни. Лепота цвећа је природно већа од лепоте људске, лепота људска вештачки већа од лепоте цвећа.Све ружне позе показала је историјаНо историја се ипак мора завршити не лутком но лепотом. Природа је спремна сваког минута, да се заврши : она је показала лепоту"
(Велимировић, нав. дело, стр. 108).

БЕЛАТУКАДРУЗ (М. Лукић)



1(Пуштање воде мртвима за душу, 2)
Нашао сам почетак за једну немогућу хронику.Написан је давно. И на њега се надовезати може ТОЛИКО ТОГА.Свака реченица или параграф исто је што и замах мача.Не може без крви и крикова. Ухватио сам ритам с првом реченицом. Од тога ће ритма ухватити маглу сурогат и струготина,наметнуто, лажно и непроживљено Јер завршено је велико одлагање и сад се инвентар најбитнијег .Мртви су жедни, њихове душе пливају у води бистрој самарагдној. Њихова је бескрајна жеђу тољена нашим неугаслим сећањима.Познајем ту светлост у сутон светлост припаљених воштаница прилепљених на чамчиће од тикава и осећам тај ветар, и дахове светова. Низ реку плови у сутон слика исконских и незаборавних ствари. Шаљемо светлост и воду да обасја сени и утоли бескрајну жеђ.То је трговина између светова трговина светлошћу важнија од свега на свету...


2 (Читајући Паћепу)
Диктатор и није био тако глуп.Презирао је Феђајина, Бедуина, Картера.Разапео је своје мреже светом.Подстичући тероризам и продају оружја.Био је прави румунски Кум и обожавао је да прислушкује читав народ и љубавно усхићење Јасера Арафата.Прочитах трећину Паћепиних мемоара и већ ме боли глава.Гроф Дракула је био шегрт према овом свом директном потомку (живом вампиру).Прогласио је своје магарце, као Калигула, министрима.Ухапшени политички неистомишљеници зрачени су у затворима румунски дисиденти по светским метрополама тровани су на начин савршени није се могло ничим доказати да је у све то умешана румунска влада.У Румунију сам путовао, тек 1983.
Цео аутобус је цариницима дао бакшиш да их не претресају.Мене су (можда због браде?) издвојилии повели у кабину,наредили су ми да откопчам панталоне и завукли ми руке у гаће и почели да опипавају.Тако сам стекао непосредно прве појмове о зачараној земљи и њеном вампироликом господару...

3 (Читање са длана)
Длан је као буквар за оног који уме да чита.Та учитељица, на пример.Природа ти је дала много година,али ти водиш такав начин живота који нагриза дар природе . Линија живота је јака Линија уметности још јача Линија амбиција најјача. Али, она није прочитала наглас. Нешто је читала и у себи. Ево дланова обе руке.Прочитајмо што пише на њима,све, јер тамо је све записано...
(Петак, 7. фебруар 1997)


(ПРОЛАЗЕЋИ КРОЗ АНАМОРФОЗУ)
(Писаћу, песме, до последњег даха).Нећу поновити грешке претходника -нарочито не оних који су старећи крцкали славу. Нико од оних које сам упамтио не заслужује да буде поменут.Нису схватили шта је права слава, мисијата пораз, шта победа. (Нико није заокружио своје Дело како би требало, како се могло.)Пресипали су - у позним годинама - из шупљегу празно...
 Ја сам одлагао деценијама, јер је у одлагању више храбрости, него у нестрпљивом отпочињању и журби. У слутњама, колебањима и бојазнима садржано је више будућности и истине него у веровањима, нади - на чему се она заснива? - да ће се све једном преокренути и поћи набоље.Убеђивање, разговори - глувих - потрајаше не читаво поподне, бојим се :читав људски век.Димњак Основне школе, виђен са терасе наше нове куће,ојачавао је осећање пролазности. Подржавао је одлагање,у коме има читавих басена неискоришћене златне руде. Јесам ли рекао "нове куће"?
 Јесам
И цреп је на крову, некада црвен, добио загаситобраон боју пржене кафе. И прозори, дрвенарија,нагризени пљусковима, почели су већ да труле.И отац и мајка су остарили. И на мом лицу урезале су се боре. Али свет је много више остарио, ипак, него моје лице.Не нашавши смисао у ратовању, отимању, убијању,селио се из заблуде веће у неизвесност и химере...Хучао је студени ветар,и спавање је можда било боље од читања

 АЛКОХОЛА КАЛИГРАМА
Гијома Аполинера.
(Спавање је бољи афродизијак од свега на свету,и од - тартуфа!).
Допале су ми се неколикопесама - фрагменти о свршетку Деветнаестог века.

Свет, Европа и моја земља славили су Победу,али к а к в у ?
Победа ће пре свега бити Да се види добро надалеко
Да се све види
Изблиза
И да све стекне ново име,
пише Аполинер.
Славили су, уствари, Пораз,нису видели добро надалеко,нису све видели изблиза,и ништа није стекло ново име.Двадесети век је - димна завеса,она је симбол Пораза.И зато сам се веома дуго бавио одлагањем и Поразом - не оним "који ће бити",већ оним који ЈЕСТЕ .Оно што ме занима то је виђење добро надалеко,виђење свега изблиза.Не треба све да стекне н о в о ,већ п р а в о име!
(Мишљеновац, крајем 1995)

5(УВОД У ЛАВИРИНТ)
 Једно је губитак памћења, а друго заборав.Моја земља болује и од једног и од другог.Кажем : земља, а мислим људи, многи људи.Живи, и они који су већ помрли.Заборав је рудник златни, чудесни,за писца, правог, када почне да се сећа.Нисам написао романе које је већ требало да напишем. Све што би сањаопреко ноћи, чим бих се пробудио било би заборављено. Све о чему бих мислио ујутро до ручка би било заборављено. На путу до посла бих заборављао да идем даље. На послу бих заборављао да седнем. Овде и сада заборављао бих оно од пре, а касније се не бих сећао овога овде и сада. Читаву моју фамилију ухватила је паника због свега овога. Потражио сампомоћ од врачара и астролога, и од оних што проричу судбину, онда сам разговарао и са психијатром, али ни разговори, ни молитвени лечење нису донеле олакшање нити су могли да реше мој проблем...На истоку Србије у једном манастиру живео је стари православни богослови веровало се да он може да излечи ту болест, као и једну још гору.- Ниједан знак ни претсказање не могу ово да реше.Ниједна молитва не може да га спасе. Ниједан лек ту не може да помогне. Ако успем да променим његов ум и изменим његово мишљење, може се појавити нада...Богослов ме је потпуно скинуои ја сам, го, тражио своју одећу.Богослов ме је изгладнео и ја сам тражио храну.Богослов ме је закључао у мрачну келију, и ја сам тражио светло.Богослов је рекао моме брату:- Ова болест може се излечити, али мој лек је тајна која се преноси с генерације на генерацију,тајна није никада ником откривена ван нашег богословског круга.Ваш брат мора да остане да живи у манастиру са мном недељу дана.Нико не зна какве је све начине овај православни богослов употребио ,али моја дугогодишња болест би излечена.Када сам схватио да сам излечен,обузео ме је невиђен бес.Нисам могао да видим очима фамилију,синове, брата, старе пријатеље.Зашто? покушавали су да одговоре. А ја сам знао:
У мојој заборавности бејах слободан човек,несвестан да ли небеса и земља, ратови и земљотреси, судбина и непријатељи постоје или не.
А сада се сећам свега што је прошло,свега што је остало и што је нестало,свега што сам добио и изгубио,свега што ми је донело тугу и радост,свега што сам волео и мрзео - десетине хиљада брига током мога живота.И бојим се да ове ствари неће ништа мање узнемиравати мој ум у времену које долази.Где да нађем још један тренутак заборава?

(Недеља о Духовима, 15. јун 1997.)

    
         Извор:  Мирослав Лукић: Дела: ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ: књ. 6:
         НЕЧИСТА СРБИЈА I : Београд, Заветине, 2005 >  стр. 86- 93. (Књига садржи 203 стр. Овде се прештампавају поједини текстови из књиге Филип Сенковић МИСТЕРИЈА САХАРИН Или  легенда о змају који попије све вино пре него што се заметну зрна грожђа на чокоту. - Сачувао, скупио и приредио за штампу рукопис “Књиге мога живота” Мирослав Лукић. - Колекција ТРИ ПАУНА. - Књига 3. - Београд2005, 1078 стр.")

         Овде се публикује неколико одломака, преузетих из књиге НЕЧИСТА СРБИЈА I, која се, иначе, може у целини читати без надокнаде у тзв. Дигиталној библиотеци Сазвежђа З.   

ДИГИТАЛНА БИБЛИОТЕКА "Сазвежђа З"

     Зашто баш ови одломци - сада?
     
      Зато, што и после двадесет година, поново испливавају на површину нашег друштва у још стравичнијем облику чудовишта и наказе свести, која нагиње вампиризму, секташтву и цементирању заборава. - Сачувај ме, Боже, од ботова, плиткоумних, нечитаоца, умишљених и дресираних паса, чак и оних безубих и полуслепих. Сачувај нашу децу од безбожника, новојањичара и уништитеља. Сачувај нас од оних који су издали прво себе, па онда и најближе, и многе друге.    (10. април 2017) 

COMPLETARIUM

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"