ПОКЛАДЕ
Посечена шумска стабла –
покладе црних удовица.
Кору им ко лист купуса
кроје ватрене стенице.
За пожаром гар се диже љубавника
варнице севају изнад брегова
узбудљив плес птица.
Два ока траже младожењу:
вечитог реформатора длето.
Ето: разуми срце у нужди, јер
нож до корица у канију је заривен:
не буди строг, даће Бог.
Олакшај душу невесто: за шумом.
На крају поноћне баладе. Дружбе.
Просу се пљусак летњи: млаки рум.
Ко је умро, учини то по свему судећи
у служби за свет. Изгоре лутка, отопи снежић –
загорела палачинка поста јежић.
= из необјављених рукописа српских песника
Нема коментара:
Постави коментар