МОГУЋЕ И НЕМОГУЋЕ: Eleftheria Arvanitaki - Meno ektos (Српски превод)

четвртак, 6. април 2017.

Eleftheria Arvanitaki - Meno ektos (Српски превод)

Ноћима мојим самотним појем песме јерменске
Желим да се вратим али затворен је рај
Желим да разговарам али завичај је мој утрнуо...

РАЗОЧЕРЕЊА СУ ПАТИНА СВИХ ПОБЕДА ЗА ПОДСТРЕК ДОСТОЈАНСТВУ,АЛИ СУ И ОКСИД ПОРАЗА ЗА ОПОМЕНУ ГОРДОСТИ ....(Славица Стефановић, препорука) - Објављено је 22.04.2014.

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Почетком трећег миленијума. (Симбол ЗАВЕТИНА)

Књижевност, непрофитно издаваштво, превредновање, борба са духовима и ветрењачама, оснивање новог удружења уметника, помагање младих писаца. - Пут ка једној (не)могућој књизи ТРАГЕДИЈА, морална победа зла, увек је могућа, сматра Лешек Колаковски (в. есеј "Може ли ђаво бити спасен?" - Београд, Видици, бр. 1-2/1980, стр. 12-13). Колаковски је позајмио тему о ђаволу од Ђованија Папинија како би покушао да одговори на једно питање европске или светске културе : може ли космичка и историјска драма да се тумачи као кретање ка коначном измирењу свих ствари?

СИА

Да, и лепо и тачно речено недавно: Какав ТАНЈУГ! „Када ће ова држава, држава Србија имати агенцију са својим именом а не неке непостојеће државе из 1943. год. (СФРЈ) или града (БЕТА). Предлажем (без икаквих обавеза према мени) да јој се да име: СИА (Српска Информативна Агенција).“ (Петар) (Један од умесних коментара на чланак "Ускоро решење за Tanjug")

ПАУК

Три му је вечности. Дом од премреженог ваздуха. Одасвуд се у њега улази, не треба куцати а гостољубив није. Чим уђеш, затвори се. Не надај се гозби. Јер постајеш гозба. Гозба и сахрана.Стварање мреже је ствар интелигенције. За паука кажу да је у питању урођени софтвер фирме „Еволуција“ и да он нагонски прави мрежу према неком свом унутрашњем програму. Пре би се рекло да је у питању РОМ него програм, а РОМ се увек очитава на исти начин. Ром му дође кум сваког рачунара али не и паука. Нека ми на овоме не замере кумови Роми али многи се од њих баве управо рачунарима, и то доста интензивно, у шта се убедим сваки пут кад одем на бувљак. А тамо у рачунарима нема ниједне буве, независно што се тако зове. Јесте да у њима нема ниједне буве али багова има колико хоћеш. Багови пију крв људима само када су рачунари укључени, што значи да раде на струју, иначе су врло безазлени. Било би добро и да су и буве на струју. Тада не би уједале као што чине сада и од вајкада - када се угаси светло. Да се вратимо пауку. Независно од тврдњи о РОМ-у ја сматрам да се паук одликује неком интелигенцијом без обзира што мрежу увек прави на исти начин. Када смо већ код тога, зар и људи не праве мреже увек по истим правилима? Оно што у пауковој мрежи није исто је распоред ослонаца од којих почиње да је плете. То је заправо оквир или темељ мреже, популарно речено физички слој. (....) Да би отпочео мрежу он пушта лепљиву нит паучине низ ветар и чека да се негде закачи. Тада пажљиво пређе преко ње појачавајући је новом нити и тако неколико пута док не добије довољно јаку окосницу (бацкбоне). Затим се обеси о ову нит да би формирао Y основу мреже. Додаје још неколико потега и онда плете спиралну основу од нелепљиве паучине. Мрежа је готова када дода лепљиву спиралу при чему уклања нелепљиву која му очигледно служи као скела да се сам не би улепио (овде очигледно не важи „ко другоме мрежу плете сам се у њу заплете“). Све то што видимо делује уходано док се не сетимо да пауци плету мреже на различитим местима која тополошки јако варирају. Поврх тога, сетимо се и мрежа између грана на дрвећу и у жбуњу које се такође њишу на ветру и имају шаролике распореде ових основних ослонаца. Тако се могу срести и мреже са обрнутим Y, са веома удаљеним ослонцима, чак до 10 м. За све то очигледно треба имати одличну навигацију па и памћење. (извор: Рачунарски факултет )

Научник рибар

Истовремено с открићима и радовима, у Михаиловом животу живела је - река. Од ње се није одвајао, већ је речено, одмалена, у њој је уживао. Шарл Морен, његов друг са студија у Паризу, забележио је да је Мика носио са собом фотографију рибе чија је дужина превазилазила његову висину. То је био сом тежак 120 килограма, Микин трофеј. Мика је имао звање рибарског мајстора. Објавио је више стручних радова о рибарству, учествовао је у доношењу првог Закона о слатководном риболову, у Торину на Међународној изложби 1911. године награђен је златном медаљом за збирку којом је представио риболов у Србији. Од свих његових књижевних списа, најлепше је написао о својим рибарима. Један од њих објављујемо у рубрици „За читање и уживање”.

Уочи Другог светског рата, кад је Михаилу било седамдесет три године, мобилисан је зато што је војсци требало његово познавање криптографије. Криптографија је наука која се бави начинима очувања тајности података, а Петровић је у томе постигао велике резултате: у првој половини 1917. године саставио је нов систем шифровања који је војска одмах почела да користи. Систем се звао „Три картона”. Омогућавао је 720 решења, кључева, а дотадашњи само 196. И, због тог знања, био је потребан војсци. На почетку Другог светског рата, 1941. године, заробљен је у Сарајеву и одведен у немачко заробљеништво. Средином идуће године је пуштен. Умро је 8. јуна, у свом дому, на Косанчићевом венцу. На вечни починак понели су га на рукама његови рибари. - Научник рибар

Зграда у којој је живео и умро Михаило Петровић Алас

Овако изгледа, ДАНАС, фасада на кући у којој је живео и преминуо Мика Алас....Неко је однео и попрсје Косанчић Ивана. Преко пута су немачке бомбе разориле националну српску библиотеку...хоће ли икада оживети Ново Друштво Суз? (Чување успомене на великог српског математичара ЕЗ, Запис, 37. - ОЛОВКА Михаила Петровића Аласа)

Препоручени чланак

.... Монструозно убиство новинара Драгише Кашиковића и његове поћерке Иванке Милошевић(9) 19.јуна 1977. у Чикагу згрозило је светску јавност. Девојчица је избодена ножем више од 20 пута, а на Кашиковићу је избројано чак 58 убода ножем. /// Монструозно убиство новинара Драгише Кашиковића и његове деветогодишње поћерке Иванке Милошевић 19.јуна 1977. године у Чикагу згрозило је светску јавност.Девојчица је избодена ножем више од 20 пута, а на Кашиковићу је избројано чак 58 убода ножем -Измасакрирани су и тако је на неки начин послата порука осталим емигрантима. Њихово убиство је остало неразјашњено, а починиоци никада нису ухваћени – каже Цветковић. На листи нерасветљених случајева је и ликвидација Михајла Наумовића, уредника листа “Слобода”, који је скончао тако што су дебеовци 16.јануара 1978. у Чикагу сурвали његов ауто с моста у реку, а исте године у ауту је убијен и Борислав Васиљевић, спикер српског радија у Герију, САД.... видети више: Крвава историја тајне полиције

ЛеЗ 0007131

МИШИН САМОСТРЕЛ

Лука Станисављевић: ..Bio je to čudak koga je trebalo upoznati. Imao je specijalnu spravu za ubijanje komaraca, zvanu ubijačica. Bio je to široki komad gume prikucan za dršku od metle, namenjen da ih juri po plafonu. Odvratno, ali efikasno. Izmazao je neki stari kazan peskom i lepkom i prefarbao ga crnom bojom. Leti bi to stajalo na terasi u Kopernikovoj ulici i služilo nam kao bojler. Na slici stoji s leve strane....Kad sam napravio prvi bend, u kome sam rešio da sviram bas, rekao mi je da ne treba da sviram bas nego bubnjeve. Nije objasnio zašto, ali je odmah počeo da pravi bubnjeve od komada širokih kanalizacionih cevi na koje bi razapinjao opne od skaja. Razvaljenu činelu, koju sam doneo iz neke garaže za vežbanje, okačio je na kanap kod prozora i lupao bi u nju kad bi ga devojčica iz zgrade preko puta nervirala vežbajući violinu. Imao je običaj da ode u Višnjicu da bere pečurke, a umesto pečuraka često je donosio kući neke šipke i daščurine. Mene bi onda slao da donesem još po neku daščurinu, čije bi mi mesto tačno objasnio. Ponekad bi mi nacrtao i mapu, takođe na poleđini neke radio drame. Do svoje petnaeste godine nisam ni znao da postoje i papiri koji su prazni sa obe strane. Opet, mnoge od tih radio drama sam tako i pročitao. Kada su, za vreme devedesetih, zbog tekstova u “Republici” počele da mu stižu pretnje od nacoša (njegov omiljeni izraz, aktuelan i danas), on je napravio sebi neki pancir, od poklopca za “smederevac”, i nosio ga je oko vrata kad bi šetao Kučku i Čedu u parku kod Savezne Skupštine. Voleo je Klinta Istvuda i uopšte vestern, to mu je možda bio i najomiljeniji žanr. Prijatelji su ga zvali Miša. Nikad Mika, nikad Mile, nikad Mića. Ako je ime sudbina, nadimak je još veća sudbina.

Translate

Сазвежђе2

Мрежа

Аспект

Претражи ДИЗ

Портал

Каталог АКЦИЈА - ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ

ФИНО ТКАЊЕ

четвртак, 6. април 2017.

Eleftheria Arvanitaki - Meno ektos (Српски превод)

Нема коментара:

Постави коментар

COMPLETARIUM

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

СУРБИТА Сазвежђе З

библиотека

КЊИЖАРЕ "ЗАВЕТИНА". Раде - не заборавите - нонстоп!

КЊИЖАРА ПИСАЦА

ЗАВЕТИНА: Непозната Србија

Део Портала Великих претеча | Сазвежђа З - Цветови Балкана, Из Бескрајних албума „Заветина»

Образац за контакт са уредником "Заветина"

ЗАВЕТИНЕ +

упутство ауторима по позиву

УПУТСТВО АУТОРИМА ЗА ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ