СРОДНЕ ВЕСТИ

          КУЛТУРНА, уметничка и научна баштина Србије која се налази у музејима, архивима, приватним збиркама и на другим местима, ускоро ће у свом интегралном облику постати доступна широј јавности и научним круговима у земљи и свету преко интернет-платформи.
          Ово је циљ новог пројекта у оквиру Српске академије наука и уметности (САНУ), за који је формиран одбор чији је задатак да установи Аудио-визуелни архив САНУ и Центар за дигитализацију. Како за "Новости" истиче Радослав Рале Зеленовић, који је уз академика Александра Костића копредседник овог одбора, идеја је да се све што се налази у САНУ, а тамо постоји огромна заоставштина, путем дигиталне карте пласира свету.
          - Реч је о великој заоставштини и бројним легатима у САНУ - Вука Караџића, Јована Цвијића, Николе Пашића, Јована Томића, Иве Андрића, Милутина Миланковића, породице Обреновића, Александра Белића, Виктора Новака, кнеза Васе Поповића, Бранка Ћопића, Михаила Ристића, Стеве Димитријевића, Светислава Цвијановића, Милоша Црњанског, Олге Јеврић и многих других великих стваралаца, академика и личности, које су они остављали свом народу као кулурно добро. Али, постоје и многе приватне збирке и инстутиције културе које брину о наслеђу, а нису у прилици да га чувају на адекватан начин, и један од задатака овог пројекта је да се та баштина заштити на најбољи начин, да постане доступно најширој јавности, и да будемо сигурни да ћемо генерацијама које долазе имати шта да оставимо - каже Зеленовић, истичући да се Аудио-визуелни архив САНУ и Центар за дигитализацију неће мешати у посао ниједне националне институције - Народног музеја, Југословенске кинотеке, Народне библиотеке....
          - Циљ нам је да све што ове институције поседују објединимо у највишим техничким стандардима.
          Композитор Зоран Симјановић, члан одбора новог пројекта САНУ, каже да је ситуација у Србији са очувањем културних добара алармантна, јер многа вредна добра нису пописана, нити се увек зна где се и како чувају, док поједина вредна дела услед протока времена, али и недовољно систематичне бриге друштва, полако нестају или им прети нестајање.
          - Имајући то у виду, Аудио-визуелни архив САНУ би могао да постане кровна институција Србије, у коју би се стицала сва папирна документа, аудио-записи, покретне слике, и сви остали формати у којима се чува наше наслеђе, а важан задатак Архива био би и идентификовање баштине која није дигитализована и њено дигитализовање по највишим светским стандардима - сматра Симјановић.
          СПОМЕНАР МИНЕ КАРАЏИЋ
          Има много важних докумената о којима наша јавност мало зна, а које су за нас као народ и наш научни и културни идентитет важне, као што су, рецимо, споменар Мине Караџић, или Збирка рукописних и старих штампаних књига, чије је време настанка у периоду од 13. до 19. века, или Историјска збирка са средњовековним повељама у оригиналу или препису, разни документи, преписке, списи, протоколи, рукописи, исписи из страних архива, мемоари, композиције, фото-албуми, Етнографска збирка - објашњава Зеленовић.