>УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. | Тзв. МОГУЋЕ И НЕМОГУЋЕ ЛИНИЈЕ - Едиције ЗАВЕТИНА. | ДИГИТАЛНА Издања. | Поводом 45. годишњице постојања!
Каталог АКЦИЈА - ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ
Полеђина романа ДОКТОР СМРТ I - II (Дневник за Сенковића. Месечева свадба. ТУГА ГОЛЕМА. ДОКТОР СМРТ)
ФИНО ТКАЊЕ
ФИНО ТКАЊЕ ЗАВЕТИНА
понедељак, 29. мај 2017.
понедељак, 22. мај 2017.
Козирјев је са Србима говорио само на енглеском, чак и са онима који су знали руски...
Руски историчар о Москви и Београду, о томе како је писао говоре бившем руском председнику, о западу и Кремљу, тензијама у региону...: Целу спољну политику кројио шеф дипломатије
=извор ЕКСКЛУЗИВНО Др Константин Никифоров: Козирјев је убедио Јељцина да изда Србе Б. Влаховић | 21. мај 2017. 20:33 |
.jpg)
Константин Никифоров / Фото Б. Влаховић
* Велики сте познавалац прилика у Кремљу, а живи сте сведок тамошње "Јељцинове ере"...- У тим који је писао говоре председнику Борису Јељцину дошао сам из Института. Предложио ме је колега који је већ радио у Кремљу. Било је то време великих промена. Осим тога, у Институту је била велика беспарица, нисмо примали плате по шест месеци. Многи су тада побегли из науке тражећи егзистенцију у другим областима. На нови посао писања говора брзо сам се привикао. Иако сам историчар, учествовао сам у писању разних говора, од политике, културе, па чак до пољопривреде.
* Као одличан познавалац Балкана, да ли сте на неки начин могли да утичете на ставове Јељцина?- Био сам у групи људи у Кремљу који су симпатисали Србе, али у то време нисмо могли битно да утичемо на ставове Бориса Јељцина. Што се тиче спољне политике, на Јељцина је одлучујући утицај имао у то време министар спољних послова Андреј Козирјев, који сада живи у Америци. Верујте ми, не претерујем, Козирјев је у то време држао све у својим рукама. Американци су тада хвалили Јељцина и њему се то веома свиђало. Козирјев му је пунио главу празним обећањима и он му је веровао.
* Козирјев и његови најближи сарадници нису скривали своју ароганцију према Србима, посебно према онима из БиХ?- Козирјев је са Србима говорио само на енглеском, чак и са онима који су знали руски. Тако се понашао и његов специјални представник Виталиј Чуркин. Босански Срби су знали да ми кажу: Зашто они не говоре на руском, ми их разумемо, него говоре на енглеском?" Козирјеву је било најважније да покаже Американцима да им је веран, а судбина Срба га је мало интересовала. У Министарству спољних послова Русије, док је на његовом челу био Козирјев, никакве сентименталности није било према Србима. Сматрао сам и објашњавао да је неправедно за сва зла на Балкану оптуживати Србе, јер у грађанском рату не може да буде крива само једна страна. Том истом Козирјеву касније је високу функцију дао Милан Панић у својој фармацеутској компанији. Чуркин је касније, под командом новог шефа у Министарству спољних послова Русије Сергеја Лаврова, променио песму, и у Савету безбедности УН на прави начин бранио интересе Срба.
=извор ЕКСКЛУЗИВНО Др Константин Никифоров: Козирјев је убедио Јељцина да изда Србе Б. Влаховић | 21. мај 2017. 20:33 |
недеља, 14. мај 2017.
недеља, 7. мај 2017.
ПУСТ ПЛЕС / Александар Лукић
Александар Лукић
ПУСТ ПЛЕС
Поткрај очевог живота
у потпуности, речено,
престаше да свраћају,
у нашу кућу сви знани:
сем поштара. Старост
опсадно стање. Дише –
не дише стална: узбуна.
Прође доба трулих кобила:
не стоји на ногама.
Кроз градину ноћу
свраћају слободни
духови, свете неверни,
главу да одсеку очеву
тако то иде: готово.
Па, се старцу приспава.
Пуст плес срца на гребену.
Синусоидни окрет – око,
пулс испод па изнад црте:
а онда исти корак по равном
путу, да тако кажем. Дрма се
тело земаљско. Па, увис умаче.
Не јогуњећи се.
 |
| брестови ПРЕКО ПЕКА... пролеће 2017- |
Домаћин умро. Јављам.
Прихвати се рајског живота.
Засад: Ни вамо, ни тамо
у мртвачком ковчегу.
Лежи као кад је за живота
сатима под шупом, лети
забаченог тела у фотељи
од прућа, осматрао сагоревање
звезда падалица на ноћном небу.
Црн гавран слетео по парче меса.
Тако изгледа, ако питате:
тек је почетак фебруара.
Не брбљајте, но ајте!
Ко је дошао, добродошао:
старцу на ћабу. Предратни
деловођа мртав на столу
посред ходника држи
у своју част неми монолог:
последњи јавни час.
= из необјављених рукописа српских песника
TRIBINA: Miroljub Petrović - Kako srpski narod može da obnovi Dušanovo c...
Објављено је 07.05.2017.
Gospodin Miroljub Petrović održao je tribinu i predavanje na temu "Kako da obnovimo Dušanovo carstvo". Miroljub Petrović je osnivač i direktor "Centra za prirodnjačke studije" i "Instituta za prirodnu medicinu". Gospodin Petrović je završio geologiju na Univerzitetu u Beogradu i medicinu na International Institute for Original Medicine u Americi. Doktorirao je filozofiju sa pohvalama (cum laude) na Univerzitetu Aleksandar Joan Kuza u Rumuniji, na temu povezivanja nauke i religije. Preporučujemo Vam da pogledate snimak cele tribine i saznate više o brojnim zanimljivim temama.
Intervju je snimljen 05.05.2017. godine u sportskom centru "Šumice", u Beogradu.
Intervju je snimljen 05.05.2017. godine u sportskom centru "Šumice", u Beogradu.
субота, 6. мај 2017.
Krepavanje Titove ergele
Објављено је 29.12.2014.
Priča o Titovoj limuzini koja je, umjesto u muzeju, završila na jednoj livadi nadomak Banjaluke.
Originalno objavljeno na - http://www.slobodnaevropa.org/media/v...
Originalno objavljeno na - http://www.slobodnaevropa.org/media/v...
Povijest mitskog broda Galeb
Отпремљено је 26.07.2011.
Brod Galeb, nekoć simbol socijalizma, postao je idealna lokacija za ploveći muzej. Brod koji je nekoć prevozio banane, danas, zahvaljujući izložbi Područje zastoja, uspješno objedinjuje totalitarni režim i avangardnu umjetnost. Više o burnoj prošlosti Galeba pogledajte u prilogu emisije Alpe-Dunav-Jadran od 23.07.2011.
Titov Podzemni Grad - Tajna cuvana vise od 50 godina, izgradnja 20 god. ...
Објављено је 17.12.2016.
Titov Podzemni Grad Konjic - Tajna cuvana vise od 50 godina Gradnja je trajala 26 godina (1953.-1979.) a koštala je 4,6 milijardi dolara.
Priroda skriva nuklearni bunker
Objekt, u narodu poznat kao Titov bunker, sastoji se iz tri dijela. Prvi je vidljiv i zove se maskirni dio, sastoji se od tri objekta: nadzorne rezidencije, objekta za uže osiguranje bivšeg predsjednika SFRJ Josipa Broza Tita te objekta u kojem je trebalo biti smješteno osoblje za tehničku podršku.
Kada prođete kroz hodnik prve kuće, otvara se troje teških metalnih vrata debljine 1,20 metara, iza kojih se nalazi tunel koji vas vodi do srca atomskog skloništa na dubini od 280 metara i dužine 202 metra. Tuneli povezuju maskirni dio sa III dijelom objekta - atomskim skloništem, koje može izdržati nuklearni udar jačine 20 kilotona. Zidovi tunela su izrađeni ručno od drveta. Cijeli objekt osvjetljava 6.000 neonki.
Treći dio objekta je u obliku potkovice i to je štićeni dio, jer se u njemu nalaze sistemi za zaštitu, protivpožarni sistem, sistem za zaštitu od nuklearnog udara, klima... Podijeljen je na 12 blokova. Najznačajniji su blokovi 6 (komunikacije), 8 (Titov blok), 9 (pluća objekta-klima), 10 (cisterne za naftu) i 11 (voda).
Objekt s idealnim uvjetima za život
U slučaju opasnosti od nuklearnog udara bunker je bio spreman primiti 350 osoba iz najvišeg vojnog i političkog vrha bivše SFRJ. Oni su mogli boraviti tu šest mjeseci bez ikakavog kontakta sa vanjskim svijetom, jer se u njemu nalazi sve ono što je potrebno za normalan život.
Bunker pokriva ukupno 6.854 m², ima više od 100 spavaonica sa udobnim ležajevima, dvije velike konferencijske sale, pet operativnih centara s direktnim telefonskim vezama s predsjedništvima saveznih republika i kablovskom televizijom, dvije kuhinje, pet velikih toaleta, kripto centar, bolnicu sa operacionom salom... Unutar objekta se nalazi i veći broj prostorija za ukupno 21 sistem za održavanje. U njemu se nalaze dva spremnika sa 50 tona nafte, dvije vrste klime, bazen sa 170 kubika vode, tekuća voda i tehnička iz prirodnog bunara koji se nalazi u planini. Svaki sistem ima alternativu u slučaju da prvi zakaže.
Titova rezidencija u ovom objektu je elitno opremljena. Sastoji se od pet prostorija: soba za sekretaricu i stranke vodi u Titov ured povezan sa spavaćom sobom, a iz nje ulazite u sobu prve dame bivše Jugoslavije Jovanke Broz, dok je posljednja soba za odmor.
Temperatura u bunkeru je između 21 i 23 stepena celzija, a vlažnost zraka od 60 do 70 posto, što predstavlja idealne uvjete za život.
Iz objekta postoji prinudni izlaz koji nije ucrtan na mapi. Vodi na brdo iznad objekta visine 170 metara, kojim možete doći do relejnog čvorišta na planini Zlatar.
JNA ga htjela uništiti
Od početka ratnih dešavanja na području BiH počeli su se voditi pregovori o tome kome će pripasti ovaj vojni objekt. General Milutin Kukanjac, tadašnji zapovjednik 7. armijske oblasti JNA, naredio je, u noći između 7. i 8. maja 1992. godine, da se uništi objekt ARK. "Uništi sve što ne možeš ponijeti", glasilo je naređenje koje je trebalo aktivirati 4.500 kilograma trotila, koji je već bio postavljen u bunkeru i ovaj objekt bi unišito do temelja.
Ali, zahvaljujući ljudima koji su bili pripadnici JNA, a voljeli su ovu državu, i penzioniranom pukovniku Šerifu Grabovici, to se nije desilo. Grabovica je krišom uspio počupati sve žice za eksploziv te je objekt sačuvan. Pripadnici Armije RBiH preuzeli su ga 11. maja 1992. godine. Zahvaljujući zalihama koje su se u njemu nalazile, A RBiH je imala naftu, lijekove, hranu, ćebad i sve što je bilo potrebno za preživljavanje.
Spoj umjetnosti i historije
Titov bunker danas je mjesto susreta umjetnika iz regije, Evrope i svijeta. Prošle godine je od 27. maja do 27. septembra održano prvo Bijenale savremene umjetnosti. Okupilo je 44 umjetnika iz 18 zemalja svijeta, a evidentirano je više od 15.000 posjetitelja. Tada je postavljeno 50 umjetničkih djela koja su postala trajna postavka ovog objekta.
U finansiranju projekta učestvuje pet država: Srbija, Crna Gora, Turska, Hrvatska i BiH. Drugo Bijenale bit će održano 26. aprila naredne godine.
O objektu se danas brine pet vojnika, a pripada Ministarstvu odbrane BiH.
Priroda skriva nuklearni bunker
Objekt, u narodu poznat kao Titov bunker, sastoji se iz tri dijela. Prvi je vidljiv i zove se maskirni dio, sastoji se od tri objekta: nadzorne rezidencije, objekta za uže osiguranje bivšeg predsjednika SFRJ Josipa Broza Tita te objekta u kojem je trebalo biti smješteno osoblje za tehničku podršku.
Kada prođete kroz hodnik prve kuće, otvara se troje teških metalnih vrata debljine 1,20 metara, iza kojih se nalazi tunel koji vas vodi do srca atomskog skloništa na dubini od 280 metara i dužine 202 metra. Tuneli povezuju maskirni dio sa III dijelom objekta - atomskim skloništem, koje može izdržati nuklearni udar jačine 20 kilotona. Zidovi tunela su izrađeni ručno od drveta. Cijeli objekt osvjetljava 6.000 neonki.
Treći dio objekta je u obliku potkovice i to je štićeni dio, jer se u njemu nalaze sistemi za zaštitu, protivpožarni sistem, sistem za zaštitu od nuklearnog udara, klima... Podijeljen je na 12 blokova. Najznačajniji su blokovi 6 (komunikacije), 8 (Titov blok), 9 (pluća objekta-klima), 10 (cisterne za naftu) i 11 (voda).
Objekt s idealnim uvjetima za život
U slučaju opasnosti od nuklearnog udara bunker je bio spreman primiti 350 osoba iz najvišeg vojnog i političkog vrha bivše SFRJ. Oni su mogli boraviti tu šest mjeseci bez ikakavog kontakta sa vanjskim svijetom, jer se u njemu nalazi sve ono što je potrebno za normalan život.
Bunker pokriva ukupno 6.854 m², ima više od 100 spavaonica sa udobnim ležajevima, dvije velike konferencijske sale, pet operativnih centara s direktnim telefonskim vezama s predsjedništvima saveznih republika i kablovskom televizijom, dvije kuhinje, pet velikih toaleta, kripto centar, bolnicu sa operacionom salom... Unutar objekta se nalazi i veći broj prostorija za ukupno 21 sistem za održavanje. U njemu se nalaze dva spremnika sa 50 tona nafte, dvije vrste klime, bazen sa 170 kubika vode, tekuća voda i tehnička iz prirodnog bunara koji se nalazi u planini. Svaki sistem ima alternativu u slučaju da prvi zakaže.
Titova rezidencija u ovom objektu je elitno opremljena. Sastoji se od pet prostorija: soba za sekretaricu i stranke vodi u Titov ured povezan sa spavaćom sobom, a iz nje ulazite u sobu prve dame bivše Jugoslavije Jovanke Broz, dok je posljednja soba za odmor.
Temperatura u bunkeru je između 21 i 23 stepena celzija, a vlažnost zraka od 60 do 70 posto, što predstavlja idealne uvjete za život.
Iz objekta postoji prinudni izlaz koji nije ucrtan na mapi. Vodi na brdo iznad objekta visine 170 metara, kojim možete doći do relejnog čvorišta na planini Zlatar.
JNA ga htjela uništiti
Od početka ratnih dešavanja na području BiH počeli su se voditi pregovori o tome kome će pripasti ovaj vojni objekt. General Milutin Kukanjac, tadašnji zapovjednik 7. armijske oblasti JNA, naredio je, u noći između 7. i 8. maja 1992. godine, da se uništi objekt ARK. "Uništi sve što ne možeš ponijeti", glasilo je naređenje koje je trebalo aktivirati 4.500 kilograma trotila, koji je već bio postavljen u bunkeru i ovaj objekt bi unišito do temelja.
Ali, zahvaljujući ljudima koji su bili pripadnici JNA, a voljeli su ovu državu, i penzioniranom pukovniku Šerifu Grabovici, to se nije desilo. Grabovica je krišom uspio počupati sve žice za eksploziv te je objekt sačuvan. Pripadnici Armije RBiH preuzeli su ga 11. maja 1992. godine. Zahvaljujući zalihama koje su se u njemu nalazile, A RBiH je imala naftu, lijekove, hranu, ćebad i sve što je bilo potrebno za preživljavanje.
Spoj umjetnosti i historije
Titov bunker danas je mjesto susreta umjetnika iz regije, Evrope i svijeta. Prošle godine je od 27. maja do 27. septembra održano prvo Bijenale savremene umjetnosti. Okupilo je 44 umjetnika iz 18 zemalja svijeta, a evidentirano je više od 15.000 posjetitelja. Tada je postavljeno 50 umjetničkih djela koja su postala trajna postavka ovog objekta.
U finansiranju projekta učestvuje pet država: Srbija, Crna Gora, Turska, Hrvatska i BiH. Drugo Bijenale bit će održano 26. aprila naredne godine.
O objektu se danas brine pet vojnika, a pripada Ministarstvu odbrane BiH.
петак, 5. мај 2017.
понедељак, 1. мај 2017.
Петар Божовић - Милан Ружић - Молитва Светом цару Лазару
Објављено је 03.02.2017.
Петар Божовић, уз пратњу Првог београдског певачког друштва, говори песму Милана Ружића "Молитва Светом цару Лазару".
Композиција: "Господе услиши" - Марко Тајчевић
Новогодишњи концерт Саборне цркве у Народном позоришту 14.01.2017. године.
Композиција: "Господе услиши" - Марко Тајчевић
Новогодишњи концерт Саборне цркве у Народном позоришту 14.01.2017. године.
Пријавите се на:
Постови (Atom)