>УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. | Тзв. МОГУЋЕ И НЕМОГУЋЕ ЛИНИЈЕ - Едиције ЗАВЕТИНА. | ДИГИТАЛНА Издања. | Поводом 45. годишњице постојања!
Каталог АКЦИЈА - ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ
Полеђина романа ДОКТОР СМРТ I - II (Дневник за Сенковића. Месечева свадба. ТУГА ГОЛЕМА. ДОКТОР СМРТ)
ФИНО ТКАЊЕ
ФИНО ТКАЊЕ ЗАВЕТИНА
четвртак, 26. јануар 2017.
уторак, 24. јануар 2017.
ЧАК пет ледених дана и још леденијих ноћи женка мешанца по имену Меда чекала је свог газду Даниела Каламица поред његовог бицикла у Улици Ђуре Ђаковића у Суботици
Суботички Хачико: Пас на минусу, поред бицикла, чекао газду пет дана Ј. ЛЕМАЈИЋ | 24. јануар 2017. 18:24 | Прича о верности, налик истинитој филмској о јапанском љубимцу. Даниел Каламиц пао са бицикла и отишао у болницу, а Меда није хтела да се помера док се газда не врати
ЧАК пет ледених дана и још леденијих ноћи женка мешанца по имену Меда чекала је свог газду Даниела Каламица поред његовог бицикла у Улици Ђуре Ђаковића у Суботици. Ова прича о верности слична је оној филмској о псу Хачику (акита), који је свог газду на железничкој станици чекао десет година. Уморна, гладна и промрзла, Меда никоме није дозволила да је склони са улице, већ је упорно седела и веровала да ће се газда вратити.
Чекала и за разлику од Хачика - дочекала. Тако је суботичка прича о верности јуче завршена са срећним крајем, уз неизбежне сузе радоснице.
Даниел је у четвртак ујутру бициклом кренуо на посао у једно предузеће ван града и није ни приметио да га Меда прати. У самом центру Суботице оклизнуо се, пао са бицикла и повредио кук. Бицикл је оставио испред банке, сео у први такси и отишао у болницу. У међувремену је Меда стигла до бицикла и стала да сачека газду. Њега, међутим, није било ни тог, ни наредних дана, али она није одустала.
Једва је у недељу увече Суботичанка Бети Хорват успела да је склони са улице и нађе јој привремени смештај, а власнику бицикла залепила је поруку са контакт телефоном.
За то време, док је Даниел био у болници, његова супруга и троје мале деце видели су да је Меда нестала. Безуспешно су је тражили по околним улицама. Малишани су данима плакали мислећи да је њиховог омиљеног љубимца неко згазио.
Чим је изашао из болнице, Даниел је отишао до града по бицикл и одмах се јавио на поруку. Меду је прегледао ветеринар и констатовао да је све у реду, а сусрет са газдом измамио је сузу у оку људима који су је чували и активистима "Аниме".
- Данима смо је тражили по крају и уопште нисмо ни слутили да би могла да буде поред бицикла. По овом хладном времену не возим бицикл па нисам ни ишла по њега, већ је то урадио муж кад је изашао из болнице - каже кратко Даниелова супруга. - Деца су се много обрадовала кад се вратила. Хвала свима који су је сачували, много смо радосни.
недеља, 27. новембар 2016.
четвртак, 17. новембар 2016.
Аудио-визуелни архив САНУ и Центар за дигитализацију
Ниче сајбер ризница САНУ & Р. РАДОСАВЉЕВИЋ | 15. новембар 2016. 22:41 | Шта ће се све чувати у дигиталном аудио-визуелном архиву САНУ? Легати великана и важни документи постаће доступни свима. Заштита по највишим светским стандардима
Драгоцене старе књиге у трезору САНУ
КУЛТУРНА, уметничка и научна баштина Србије која се налази у музејима, архивима, приватним збиркама и на другим местима, ускоро ће у свом интегралном облику постати доступна широј јавности и научним круговима у земљи и свету преко интернет-платформи.
Ово је циљ новог пројекта у оквиру Српске академије наука и уметности (САНУ), за који је формиран одбор чији је задатак да установи Аудио-визуелни архив САНУ и Центар за дигитализацију. Како за "Новости" истиче Радослав Рале Зеленовић, који је уз академика Александра Костића копредседник овог одбора, идеја је да се све што се налази у САНУ, а тамо постоји огромна заоставштина, путем дигиталне карте пласира свету.
- Реч је о великој заоставштини и бројним легатима у САНУ - Вука Караџића, Јована Цвијића, Николе Пашића, Јована Томића, Иве Андрића, Милутина Миланковића, породице Обреновића, Александра Белића, Виктора Новака, кнеза Васе Поповића, Бранка Ћопића, Михаила Ристића, Стеве Димитријевића, Светислава Цвијановића, Милоша Црњанског, Олге Јеврић и многих других великих стваралаца, академика и личности, које су они остављали свом народу као кулурно добро. Али, постоје и многе приватне збирке и инстутиције културе које брину о наслеђу, а нису у прилици да га чувају на адекватан начин, и један од задатака овог пројекта је да се та баштина заштити на најбољи начин, да постане доступно најширој јавности, и да будемо сигурни да ћемо генерацијама које долазе имати шта да оставимо - каже Зеленовић, истичући да се Аудио-визуелни архив САНУ и Центар за дигитализацију неће мешати у посао ниједне националне институције - Народног музеја, Југословенске кинотеке, Народне библиотеке....
- Циљ нам је да све што ове институције поседују објединимо у највишим техничким стандардима.
Композитор Зоран Симјановић, члан одбора новог пројекта САНУ, каже да је ситуација у Србији са очувањем културних добара алармантна, јер многа вредна добра нису пописана, нити се увек зна где се и како чувају, док поједина вредна дела услед протока времена, али и недовољно систематичне бриге друштва, полако нестају или им прети нестајање.
- Имајући то у виду, Аудио-визуелни архив САНУ би могао да постане кровна институција Србије, у коју би се стицала сва папирна документа, аудио-записи, покретне слике, и сви остали формати у којима се чува наше наслеђе, а важан задатак Архива био би и идентификовање баштине која није дигитализована и њено дигитализовање по највишим светским стандардима - сматра Симјановић.
СПОМЕНАР МИНЕ КАРАЏИЋ
Има много важних докумената о којима наша јавност мало зна, а које су за нас као народ и наш научни и културни идентитет важне, као што су, рецимо, споменар Мине Караџић, или Збирка рукописних и старих штампаних књига, чије је време настанка у периоду од 13. до 19. века, или Историјска збирка са средњовековним повељама у оригиналу или препису, разни документи, преписке, списи, протоколи, рукописи, исписи из страних архива, мемоари, композиције, фото-албуми, Етнографска збирка - објашњава Зеленовић.
Пријавите се на:
Постови (Atom)