ДРУГАЧИЈА СРБИЈА

ДРУГАЧИЈА СРБИЈА
("Аспект ЗАВЕТИНА")

Један од начина да помогнете правим независним медијима у Србији, ПАУКОВОЈ МРЕЖИ или Немогућим "Заветинама" (немогућим јер опстају у немогућимусловима!) је да се претплатите на неки од часописа "Заветина", или од књига - које су скоро свуда блокиране по Србији. Докажите да вам је, доиста, стало до стварно независних медија и независних издавача.Пријатељи из Србије могу послати новчану упутницу телефонском Пост нет упутницом на број моб. + 381 65 3006950. А сви остали, који су у могућности, из иностранства преко Western Uniona на адресу Оснивача Сурбита Сазвежђе З

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

недеља, 17. август 2014.

Ljubimci



ZOVU ih „štanceri štenadi“. Gaje po pet-šest pasmina
koje su popularne u tom trenutku, maksimalno štede na psima - ne vode
računa o rodovskim krvnim linijama kod parenja, ne vakcinišu ih koliko
treba, loše ih hrane, drže ih nabijene u malom prostoru, neki od njih,
dok ne izađu iz ovakve „fabrike pasa“, uopšte ne vide dnevno svetlo...

Ima i onih „odgajivača“ pasa koji pare 20-30 ženki dva
puta godišnje. Neka dobiju samo dva-tri kučeta po leglu (a bude ih
više), koje će prodati za pedesetak do 100 evra po štencu, minimalna
zarada je između 300.000 i pola miliona dinara, a obično premašuje taj
iznos (jer bude više kučića, ili vlasnici isforsiraju parenja, ili
skuplje prodaju štene).

Koliko ovaj biznis može da bude unosan čak i u zemlji gde je platežna moć više nego
ograničena najbolje pokazuje podatak da je Srbija sa oko 33.000 izdatih
rodovnika godišnje na 7,2 miliona stanovnika, među prvih 10 zemalja po
broju rasnih pasa u Evropi! Ali zato se često dešava da se kućni
ljubimac, neposredno pošto izađe iz „odgajivačnice“, nasmrt razboli. To
se desilo S. B. iz Beograda, čija je maltezerka posle godinu i po
uginula.

- Kada je Stela uginula, malo sam se raspitao i svašta saznao - kaže S. B. - Ima „štancera“ koji
isforsiraju da ženke kvartalno imaju legla i okote do 30 štenaca
godišnje. Falsifikuju im rodovnike, kučići umiru od tumora i neizlečivih
genetskih bolesti kao rezultat incesta. Naročito štancuju maltezere.
Neki po ovakvom psu uzimaju i po 300 evra.

S. B. kaže da je situacija još gora sa švercerima, koji kučiće dovoze iz Mađarske. Tamo ih kupuju
na životinjskim pijacama, bukvalno na kilo, bez papira, za po 20 evra,
pa koje preživi do Srbije - preživelo je. Prodaće ga. Leglo prijavljuju
na ženku koja kod nas ima rodovnik i oštenila je, recimo, dva štenca, a
oni prijave sedam. Na tržištu se čak prodaju i papiri uginulih rasnih
ženki, čija se smrt ne prijavljuje dok „ne okote“ još nekoliko legala.

U Srbiji su, u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja i povezanim
podzakonskim aktima, zvanično registrovane samo dve uzgajivačnice kod
Uprave za veterinu. Jedna u Rakovici, u Beogradu, Svetlane Andrić, i
druga u mestu Malce, opština Veliko Gradište, Miloša Savića. Nasuprot
tome, u bazi Kinološkog saveza Srbije ima 2.885 registrovanih zaštićenih
imena, odnosno brendiranih uzgajivača. To znači da su 2.883 brenda,
registrovana po kinološkim, ali ne i zakonskim propisima. Samim tim oni
su ilegalni, jer ih ne vide ni poreski organi, ni veterinarska
inspekcija. Najprostije rečeno - sve to predstavlja crno tržište pasa,
od kog neki lepo preživljavaju, dok drugi zarađuju za ovdašnje prilike
pozamašne svote.

Među neregistrovanim uzgajivačima ima i ozbiljnih, koji neguju rasne pse i održavaju
standarde pasmine, a nisu se prijavili Upravi za veterinu jer
legalizovanje uzgajivačnice zahteva obimnu i ne baš jeftinu proceduru.

Tako je Svetlana Andrić, kako nam objašnjava, kad je predavala zahtev
Upravi, morala da registruje objekat za uzgajivačnicu (iako je štence
zlatnih retrivera, po engleskom modelu, gajila pre toga u kući); morala
je da priloži svoj matični broj, poreski broj, da registruje delatnost u
APR-u, da dostavi vlasnički list za nekretninu ili ugovor o zakupu,
izvod iz katastra, upotrebnu dozvolu, i rešenje komunalne i ekološke
inspekcije. Na kraju je kontrolu izvršio veterinarski inspektor.

-
Trenutno imam 13 zlatnih retrivera, od kojih nisu svi u uzgoju, i šest
maltezera. Retrivere gajim po uzoru na jedan britanski klub. Imala sam
šampione, pojavljivali su se i u britanskim katalozima. Nažalost, od
mnogih „uzgajivača“ ovde samo sam naučila šta ne treba da radim - kaže
Svetlana Andrić, i dodaje da je glavni problem što u Srbiji, pri
nacionalnom kinološkom udruženju, nema rasnih klubova, koji se staraju o
standardima pasmine. Samim tim je malo i kontrolisanog uzgoja, pa se
često ne zna ništa o precima štenca, a još manje o ljudima koji su ga
podigli. Svetski standardi ne podrazumevaju da kinološki savez, pre nego
što psa upiše u rodovnik i izda mu karton, ispituje poreklo psa i u
kakvim je uslovima rastao, već to rade rasni klubovi.

Propisi samo podrazumevaju da za štenca iz legla registrovane keruše uplatite
taksu i dobijete rodovnik na svoje ime. Jer, ako ste kod Kinološkog
saveza registrovali brend, pored imena kučeta, kao prezime, stoji ime
vaše odgajivačnice. Tako su kučići kinološki legalizovani. Šta će s
njima posle biti zavisi od vlasnika, ali ne samo od njih. Zbog
nekontrolisanih parenja oni često imaju epilepsiju, agresivni su,
bolešljivi, pa novog vlasnika ker, umesto 30 ili 50 evra, koliko ga je
platio, košta mnogostruko više, jer mora da plaća veterinara, injekcije,
vitamine. I pitanje je da li će se ljubimac na kraju izvući.

-
Nama se obično za pravnu pomoć jave ljudi kada je već kasno -
objašnjava Nataša Vukmirović iz Udruženja „Link plus“. - Dolaze bez
ugovora ili računa. Javilo nam se dosta vlasnika maltezera i nekoliko
vlasnika rotvajlera, čiji su kučići ubrzo uginuli od štenećaka. Javili
su nam se i vlasnici jednog lagoto romanjola, plaćenog 600 evra, koji je
bio nasmrt preplašen. Silne pare su dali da ga socijalizuju. Kasnije se
ispostavilo da je štene rođeno u šupi, gde je bila zatvorena majka sa
štencima, koji su se krili među nekim starim stvarima, u mraku. Nikad
nisu osetili ljudski dodir.

 SALONI ZA KUČIĆE
U Srbiji jerazvijena propratna industrija: pet-šopovi, saloni za kućne ljubimce,
uvoznici hrane (imamo samo jednu domaću fabriku, u Kovinu). Broj
uvoznika premašio je 20, a saloni niču kao pečurke posle kiše. U njima
se obavlja kupanje, šišanje, sečenje noktiju... Cene zavise od rase,
veličine psa, kao i stanja u kome se nalazi njegova dlaka. Osnovne
usluge šišanja i raščešljavanja kreću se od 1.500 pa i do 5.000 dinara.
frizeri za ljubimce nude i niz dodatnih usluga, koje se posebno
naplaćuju.


U SISTEMU POD KONTROLOM
Kada bi uzgajivačnice bile uvedene u sistem, ne samo da bi plaćale
porez, već bi i potrošači bili zaštićeni, napominje Nataša Vukmirović: -
Mogli bi sa spiska Uprave za veterinu da izaberu uzgajivačnicu, protiv
koje bi posle mogli i da se žale ako pođe po zlu. Znali bi da zdravlje i
dobrobit pasa, kao i uslove u kojima su rasli kontrolišu veterinarski
inspektori. Tada bi štenci bili skuplji, ali bi bili zdravi, pa ne bi
morali da plaćaju lečenje!
Po rečima Darka Drobnjaka, kinološkog sudije i doktora veterine, „štanceri
štenadi“ gaje one rase koje su tog trenutka u modi. Poslednjih godina
to su mali psi za stan: bišoni, pudle, francuski buldozi...

-
Raspon cena im je od 30 do 50 evra bez papira i preko oglasa, do
nekoliko stotina, zavisno od rase, izložbenog kvaliteta, uzrasta, krvnih
linija... Pravi odgajivači imaju velike troškove ishrane, veterinara,
čipovanja, vađenja rodovnika i pasoša. Oni koji prodaju štence za 30
evra štede, često ih ne vakcinišu, prodaju bolesne, nema rodovnika,
uzgajivačnice ne ispunjavaju elementarne uslove.

Mnogo bolja cena za dobrog psa može se dobiti van zemlje, gde je, recimo, u
Americi maltezer i po 2.500 dolara, ili Sloveniji, gde je 1.500.
Drobnjak kaže da psi iz Srbije idu po celoj Evropi, ali i Turskoj,
Egiptu, Indiji, Kini i na Bliskom istoku, koji nema tradiciju bavljenja
kinologijom. Lovački psi najčešće idu u Italiju i Grčku. Najbolju prođu
napolju imaju nemački ovčari, rotvajleri, ali i čivave, pudle, terijeri.
Kod nas, osim patuljastih rasa, prolaze dobro i labradori i zlatni
retriveri. Prosečna cena izložbenog kera koji izađe iz Srbije je
1.000-2.000 evra, ali je bilo i onih koji su, bar po tvrdnjama
uzgajivača, dostigli i neverovatnih 25.000.

-
Petsto pasa je lane zvanično izašlo iz Srbije, međutim Kinološki savez
je izdao tri puta više eksportnih rodovnika. Pitanje je na koji način
onda ti psi izađu - upozorava Drobnjak.



KAKO IZABRATI ŠTENE

Ne kupujte kučence ako...

1. Prodavac oglašava (po novinama, na internetu...) cele godine neograničen broj štenadi

2. Prodavac
vas ne pušta do svog stana ili mesta gde štenad raste. „Primopredaju“,
sa najrazličitijim izgovorima, želi da obavi na parkingu, benzinskoj
pumpi, stanici...

3.
Štene je veoma malo. Mlečni zubi počinju da izbijaju tek posle tri
nedelje. Ako ih nema, izvesno je da je premlado. A nezakonito je
prodavati takvo kuče

4.
Prodavac ima mnogo štenadi, ali nikad ne pokazuje njihovu majku.
Tipični izgovor je da je odbacila svoje mladunce i da se o njima ne
stara

5. Štene
očigledno nije zdravo: ima proliv, kašlje, prehlađeno je, ima
deformitete (na primer nezarasle kosti lobanje, zbog čega ona nije
glatka ili vam prst u nju „upada“), kratku gornju ili donju čeljust,
kilu...

6. Štene ima slabo razvijene reflekse

7. Prodavac ne uspeva da jasno odgovori na pitanja o zdravlju šteneta i njegovim roditeljima

8. Ne odlučujte impulsivno, bez razmišljanja - lakše ćete biti prevareni

9. Cena je izrazito niža nego što je kod te rase uobičajeno - uporedite cenu sa ostalom ponudom

10. Ne dobijate važeći ugovor (u njemu, na primer, nedostaju podaci o ceni) i papire za štene (da je vakcinisano...)



Štancuju ljubimce i zgrću milione | Ljubimci | Novosti.rs

Нема коментара:

Постави коментар