ДРУГАЧИЈА СРБИЈА

ДРУГАЧИЈА СРБИЈА
ПРЕПОЗНАТА Србија ("Аспект ЗАВЕТИНА")

Један од начина да помогнете правим независним медијима у Србији, ПАУКОВОЈ МРЕЖИ или Немогућим "Заветинама" (немогућим јер опстају у немогућимусловима!) је да се претплатите на неки од часописа "Заветина", или од књига - које су скоро свуда блокиране по Србији. Докажите да вам је, доиста, стало до стварно независних медија и независних издавача.Пријатељи из Србије могу послати новчану упутницу телефонском Пост нет упутницом на број моб. + 381 65 3006950. А сви остали, који су у могућности, из иностранства преко Western Uniona на адресу Оснивача Сурбита Сазвежђе З

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Follow by Email

среда, 08. март 2017.

Легијски логор у Вумининацијуму

Нова открића археолога у Виминацијуму: Израња логор римских легија
Б. СУБАШИЋ | 08. март 2017. 07:52 | У њивама око термоелектране Костолац почело откопавање моћних зидина око којих се од 1. века наше ере развијао цивилни град



АРХЕОЛОЗИ Виминацијума су у њивама око термоелектране Костолац почели откопавање моћних зидина римског легијског логора око којих се од 1. века наше ере развијао цивилни град који је израстао у престоницу провинције Горње Мезије. Ископавања су почела после детаљног снимања терена георадаром и утврђивања простирања зидина утврђења у коме су једно време боравиле две легије, односно 12.000 -14.000 војника.
- Начин градње зидова, као и величина и обрада масивних блокова квадера су запањујући - каже проф. др Миомир Кораћ, директор Археолошког института САНУ и руководилац археолошког пројекта Виминацијум. - Намера нам је да откријемо цео легијски логор до следеће године, кад ће у Виминацијуму бити одржан скуп најеминентнијих археолога света.
Зидове логора је окруживао простран и врло дубок одбрамбени јарак испуњен водом, па се у утврђење могло ући само преко моста који се лако бранио. Мост је откопан и реконструисан, али не и велика капија легијског логора која је срушена у хунској најезди. Ипак, њен изглед је сачуван на рељефу Трајановог стуба у Риму, где је представљен император који из Виминацијума креће у победоносни поход на Дакију.

Нема коментара:

Постави коментар